Prvi i do prvog

„Ka spolja“ čine sve da uspostave imidž baš takve, ozbiljne evropske ekipe.

„Iznutra“ to izgleda sasvim drugačije. Preganjanje sa brazilskom vedetom Leonardom koje je počelo još prošle sezone, trajalo i tokom letnje pauze preko društvenih mreža, nastavljeno je i nakon startne utakmice u kvalifikacijama za LŠ protiv Budućnosti. Te on ide jer je nezadovoljan parama, pa tretmanom, pa komunikacijom sa upravom i još koješta. Te kasni na pripreme iz ko zna kojih razloga, i to kasni više puta. On zapomaže, uprava kulira i poziva se na ugovor i nemogućnost transfera do kraja kvalifikacija. Sve u svemu, klupska stvar, tamo gde misle i rade ozbiljno, takve stvari se i rešavaju unutar kuće i nije tu previše pametno arbitrirati ko je u pravu.

Ono što jeste „javna stvar“, što upada u oči i pokazuje „provincijsku“ sliku kluba koji pikira visoko, jeste sve što se dešava na terenu. Na utakmici protiv Budućnosti vodio se pravi rat sujeta, po učinku ubojiti napadački tandem Đurđević-Leonardo i bukvalno su se otimali o svoje parče „slave“, iako je splet okolnosti „namestio“ da obojica budu strelci i da tu bude „nerešeno“, ni jednom, ni drugom, videlo se to iz aviona, a kamoli sa tribina, to nije bilo dovoljno. Da li treba pomenuti da zdrav razum tu nije od pomoći: obojica su došli kao „zaboravljeni“, baš u tandemu su restartovali karijere, baš u tandemu su najopasniji i to otvara prostor i jednom, i drugom. Dakle, jedan bez drugog funkcionisali bi manje efikasno, imali manje prostora, veće probleme sa odbranama. Biti prvi, a ne do prvoga, pak, nije razumska kategorija, a rivalitet na terenu i ne mora imati samo negativne efekte.

Ali kad se pomenuti fudbaleri pred kompletnim auditorijumom u dva navrata bukvalno otimaju o loptu za izvođenje slobodnog udarca i penala, onda je to reper da se u ekipi ne znaju elementarne stvari što je direktna odgovornost trenera. I u seoskim ekipama zna se unapred ko izvodi slobodne udarce za šut na gol, ko prekide za centaršut s koje strane, o izvođenju penala da ne govorimo. Svako ima prava na želju, ali tu mora biti kako trener kaže.

U Partizanu to ne izgleda tako, utisak je da je bitno ko će u takvim situacijama prvi prigrabiti loptu, kao u školskom dvorištu. I ko kome tu istu loptu neće dodati. A tako se u Evropu ne izlazi.