Puškomet

Nekako bi normalno bilo da se samo igra rukomet, da svako navija za svoje i da pobedi bolji. Ne na Balkanu, nažalost.

Od kako je ižrebano da se na otvaranju rukometnog Prvenstva Evrope u Hrvatskoj u Splitu sastanu domaćin i Srbija, počela su na obe strane medijska odbrojavanja, pumpanja atmosfere, sevala je verbalna pirotehnika. Pratila su ih i prozivanja, istorijske reminiscencije na sportske i prave frontove, odnekud je bilo vrlo bitno da se ta utakmica pretvori u „multimedijalni“ događaj, „specifične“ težine i konteksta. „Fenomen“ koji će na kraju izroditi i takmičarski rezultat, ali i repove svakojake vrste.

Pre šest godina Evropsko prvenstvo se igralo u Srbiji, Hrvatska je prvu rundu igrala u Vršcu i sve je tada bilo „neočekivano“ mirno, čak i srdačno. Već u drugoj fazi u Novom Sadu sve je postalo „normalnije“: nepromišljene izjave hrvatskog selektora uzete su kao povod za razbijanje automobila gostujućih navijača. U Beogradu, u polufinalu, Srbija je pobedila uz vatromet svega i svačega što je sa tribina doletelo na parket, bilo je tu čak i flaša, a Žarko Šešum je povređen jer je od „domaćih“ navijača pogođen u oko pa nije igrao u finalu protiv Danske. Srbija je tada osvojila srebro, Hrvatska bronzu, ali je tadašnja uspaljena atmosfera iskorišćena i kao kreščendo natpevavanja u najavama „revanša“ u Splitu.

Slavko Goluža, bivši hrvatski reprezentativac i selektor te 2012, izjavio je tada da je živeo za prvo mesto u Srbiji. „Živeo sam za to da ovde svira ‘Lijepa naša’. To bi bio poklon za sve one koji su patili u ratu. To nam je bio cilj“, rekao je tada Goluža, i ne sluteći započeo „najavu“ ovog današnjeg meča šest godina ranije. On je doduše sada rekao da aplauza Srbima neće biti, ali da se nada da neće svašta leteti na teren, ali taj deo je nekako stidljivo plasiran. Goluža, inače, sada nema nikakve veze sa hrvatskom reprezentacijom, trener je Tatran Prešova iz Slovačke. i ne postoji bilo kakav sportski razlog da se on o ovome izjašnjava. On je izvađen iz „fioke“ samo zato što dobro paše za ove bukomete i puškomete koji se sa rukometom samo rimuju.

Igrači s obe strane nisu o svemu mnogo pitani, a kad se tako nešto i provuklo, izjave su bile skroz sportske, mnogi od njih igraju zajedno po klubovima, poznaju se i druže. Jedan od domaćih je čak pitanje – da li bi zaštitili srpske kolege na terenu ako to bude potrebno (?!).

Odgovorio je potvrdno, pa nije baš odjeknulo.