Regularnost

Eto vam sad i Vučić, i državni projekat, i CIA i BIA, grme sa one strane Topčiderskog brda koja je za vikend izgubila i bodove, i trenera, uz pitanje: jel sad regularno? Sa druge strane očekivano ćute, uz tu i tamo zahvalnost nekim višim, nezemaljskim silama. Suština, naravno, ostaje nedodirnuta, svaki kontakt s njom učinio bi da srpski „profesionalni“ fudbal ode par godina na hlađenje, kad presuše tokovi novca, nestali bi i krokodili i sav talog, pa bi na tom mestu možda moglo nešto i da se sagradi. Suština je da je liga NEREGULARNA i to uopšte ne zavisi od toga da li će prva biti Zvezda ili Partizan, ima doduše veze s tim što šampion „mora“ biti neko od njih. Liga je neregularna iz bezbroj razloga, sa svih strana i na mnogo načina. Neregularnost je uz „šampionski duet“ jedina njena konstanta, pre početka, tokom lige i na njenom kraju. I to ne od juče, ali i sutra, sasvim sigurno.

U Super ligi se ni titular ne zna. Navodno je njen organizator Zajednica superligaša, ona ima neke komesare za bezbednost i slično, neku disciplinsku komisiju, ali sudije su i dalje pod kapom i sa štapom i šargarepom Saveza. Kao i registracija igrača, licence za domaće i ino takmičenja, finansijski sporovi. Zajednica čak ni termine utakmica nije sposobna da usaglasi, to čini policija, u skladu sa svojim „raspoloživim snagama“. U Srbiji u Super ligu mogu da uđu i treći ili četvrti iz druge lige, kad prvi i drugi „odustanu“ zbog besparice, reflektori su obavezni uslov pa nisu, dok trava na terenu može biti i opravdano odsutna. Sudije koje prave materijalne greške za koje se ne oduzima samo sudijska, već i vozačka dozvola, ne kažnjavaju se već nagrađuju, sudijske komisije sistematski ubeđuju plebs da veruje njima a ne svojim očima. „Navijači“ divljaju, znaju da ama baš na svakoj utakmici mogu da pale baklje i da ih ubacuju u teren i da nikad njihov klub neće popiti suspenziju od, recimo, šest meseci praznih tribina, jer fudbal se zbog publike igra“. Igrači divljaju takođe, nema TV prenosa neke utakmice iz „Superice“ gde se ne može izbrojati na desetine psovki upućenih sudijama u lice, a da pritom ni svaka deseta ne bude kažnjena kartonom. U Srbiji isti prekršaj ne izaziva istu kaznu, u Srbiji pravila ne važe za sve, od onih obligacionih do „čisto“ fudbalskih.

A latinsko „regula“ znači baš pravilo, zakon, poredak. Ali ne onaj na tabeli.