Saopštenje

Novije je da  na taj način možete da izbegnete bilo kakva neugodna pitanja što bi se „uživo“ možda desilo. A najnovije je da kad nemate ništa pametno da kažete, imate dosta toga da sakrijete, plašite se neugodnih pitanja, pa onda za sve to, u prvom licu jednine i množine, okrivite nekog drugog ili druge, ne birajući reči.

Rodonačelnik novije generacije saopštenja bio je tadašnji predsednik FK Crvena zvezda, Vladan Lukić. Skoro da dana nije prošlo bez nekog pisanija iz Ljutice Bogdana, vrcalo je tu od svega i svačega, Zvezda je bila „u bunaru“, a krivi su bili svi drugi, FSS i predsednik Karadžić najviše, pa onda večiti rival iz komšiluka.

Kad ne shvatite ozbiljno bilo je to ponekad i zanimljivo pročitati. Javna tajna je bila da je autor većine saopštenja bio sadašnji zamenik gradonačelnika Beograda, tada blizak upravi crveno-belih.

Bilo je u „istoriji“ mnogo bitaka u „verbalnim ratovima“, niko tu nije ni malo mario o odgovornosti za javnu reč, korišćeni su uglavnom niski udarci i najprimitivniji rečnik. Ni posledice nisu bile zanemarljive, ali s obzirom da one uglavnom imaju odloženo, ali i eksplozivno dejstvo, niko za njih nije odgovarao.

Poslednji rat vodi se između KK Crvene zvezde i KK Partizana, mnogo napisanog pas s maslom ne bi pojeo, posle kraće pauze u kojoj se pucalo samo sa jedne strane, uključila se i druga, „odgovori“ su počeli da stižu samo par sati nakon reagovanja one druge strane. Plebs se, sudeći po komentarima na portalima i društvenim mrežama, uglavnom tome veselio i trudio se da bude još plići, suroviji i beskrupulozniji prema „neprijatelju“ od glavešina klubova ili „klubova lično“.

Daleko od sportskog rivalstva, priče o košarci, prednostima ili manama jedne i druge ekipe. Trajala je verbalna (artiljerijska) priprema za subotnju majstoricu u polufinalu plej-ofa i predugo da se njene posledice neće osetiti i u subotu, a i u narednim mečevima istih ekipa. S kojim će onda pravom neko posle toga reći da je protiv verbalnog nasilja u hali, možda i da ga osuđuje, što je sve ređe i ređe, kad je isto to radio i on sam (ili oni sami).

S kojim pravom će prati ruke ako se oni koji slepo veruju sve što iz njihovog omiljenog kluba stiže ne zaustave na „verbalnom“, misleći kao i glavešine da rade nešto dobro. Hoće li „pučki pisci“ preuzeti komandnu odgovornost za posledice koje izazivaju njihove reči.

I pre druge utakmice ove serije obaveštenijom čaršijom su kružile priče da bi domaća publika mogla da prekine meč ako na terenu „ne krene po dobrom“, isto se čuje i pred majstoricu. Verovatno to nikom više nije neverovatno.