Serdari i vojvode

Ne jednom mestu i jednim povodom, okupili se rogovi fudbalske Srbije u vreći Saveza, i ne da su se svi odazvali, ne da nije bilo mrkih pogleda, teških reči i „moša“ pri rukovanju, nego je pod reflektorima i pred blicevima odigran scenski igrokaz „Hajde da se volimo“- zimska idila.

Prisustvovali su i večni predsednik FSS Tomislav Karadžić, i trenutni Slaviša Kokeza, čelni ljudi Zvezde Terzić i Mijailović, glavešine Partizana Vučelić i Vazura. I drugi ešalon Saveza bio je skoro skroz popunjen, nasmejani i puni sebe bili su i Bjeković, i Pantelić, i Kovačević, i Tončevi, i Šurbatović. Bili su tu i DŽajić i Zečević, još neki iz te starije ekipe i niotkud iz nepoznatih razloga u prvom redu – Goran Vesić. Povod je bila dodela priznanja FSS „Zlatne lopte“ najboljem treneru i igraču ove godine, manifestacija koja je u ranijim izdanjima jasno ili implicitno pokazivala sve provalije i crne rupe u toj organizaciji.

Bivalo je da na hepening Saveza na čijem je čelu ne dođe predsednik Slaviša Kokeza (zbog ranije predviđenog puta u inostranstvo, kao da dodela nagrada nije predviđena), da ga ignorišu predstavnici Zvezde (nagrada Muslinu, a ne Grofu Božoviću), da se uopšte poremeti ravnoteža „večitih“ , a to uvek zaljulja inače bušni čamac. Mogla bi se podebela knjiga sastaviti samo od uvreda koje su izgovorene ili napisane između te „tri strane“, niko, zanimljivo, nikad nije potegao za tužbom, niko se pred sudom nije branio od optužbi za lopovluk, nameštanje utakmica ili lige, pretnje sudijama i potkupljivanje istih.

Otkud sad toliko nasmejanih „serdara i vojvoda“, zakopanih ratnih sekira, potoka meda i mleka u zemlji gde se u fudbalu dešava sve ružno što se može desiti i još ponešto. Kad je nastupilo istorijsko pomirenje, čijim posredstvom, i koliko će trajati, javnosti je ostalo nepoznato kao i sve što se u toj firmi događa. Da li su uvrede oproštene, optužbe povučene i prljavi arsenali zaključani u čast predstojećih praznika ili je ljubav koja je prosto cvetala među vodećim ljudima srpskog fudbala odraz činjenice da su svi podmireni, zdravi i debeli, a da „svađe“ služe za mazanje očiju fudbalskom plebsu, da se međusobno maklja i mrzi.

Niko idilu nije prekinuo nekim sasvim običnim pitanjima, ko bi hteo ne bi mu dali. Šta je sa istragama o sumnjivim utakmicama koje je naložila UEFA, šta je sa katastrofalnim suđenjem i narušenom regularnošću lige, šta sa selektivnom primenom sopstvenih propisa? Šta je uostalom sa poverenjem selektoru Krstajiću i analizom njegovog rada i rezultata, ako su ga stvarno mediji smenjivali, što iz Saveza to nije demantovano.

Ne ide o tome pred Deda Mrazom.