Sistem

Tačnije da se seti. A pitanje je glasilo: ko je pre Zorana Terzića bio selektor odbojkašica.

Nije da su u pitanju premladi ljudi, svi su tu negde oko pedesete, jeste da u tim godinama ponešto počne i da se zaboravlja, ali je izazov bio preveliki. Potegnuti su telefoni, guglovi i vikipedije, tek posle 15-ak minuta jedva je iščeprkan odgovor. Bio je to Darko Zakoč, trener koji je svojevremeno napravio bum sa odbojkašicama Jedinstva iz Užica. A koga je Terzić pre toga zamenio i na klupi Crvene zvezde. No, nije suština ove mozgalice preispitivanje pamćenja, nego osećaj da je jedan čovek na klupi ženske odbojkaške reprezentacije „oduvek“.

Terzić je za selektora izabran 2002. godine, a nedavno je produžio ugovor do 2020. Za njegovo ime vežu se svi uspesi ženske odbojkaške reprezentacije, najsvežije olimpijsko srebro iz Rija, svetska bronza, dve titule evropskih prvakinja plus jedno drugo ijedno treće mesto. Bilo je u ovih 18 godina i plasmana odnosno neplasmana koji su smatrani neuspesima, ali nijednog trenutka niko iz Odbojkaškog saveza naglas nije rad Terzića dovodio u pitanje. Bilo je i bojkota, otkazivanja od svojevremeno velikih zvezda kao što su bile Anja Spasojević, Ivana Đerisilo ili Vesna Čitaković koje su otvoreno govorile da sa Terzićem ne žele da sarađuju. Bilo je i nesporazuma, malera, svega što sobom nosi vrhunski profesionalni sport. A Terzić je o(p)stao, pre svega zbog svog kvaliteta i rezultata, ali i zbog sistema koji ga je „postavio“.

Aleksandar Boričić koji je Terzićev talenat prepoznao još kad ga je „prevario“ da preuzme žensku ekipu Zvezde, pa ga potom kao još dugogodišnji predsednik Odbojkaškog saveza ustoličio na mesto selektora, postavio je u toj „firmi“ sistem koji će još dugo donositi rezultate ukoliko se ne nađe neko „pametan“ pa poželi da ostavi svoj trag. Ni Odbojkaški savez nije izbegao dubok i najčešće poguban upliv politike, ali se do sada niko od „čelnika“ nije rešio da i struku preuzme u svoje ruke i vodeći se primerom fudbala i rukometa recimo, i onako lošu situaciju učinio katastrofalnom. Sistem je takav da ni Terzića, pa ni Nikolu Grbića, ne mora da interesuje ko je na čelu Saveza, sve dok taj neko radi svoj deo posla.

Zato je Terzić ne samo fenomen po sebi, jer u Srbiji punoletstvo na funkciji trenera, a posebno selektora nije doživeo više niko, već i primer da znanja i u Srbiji ima dovoljno, samo kad mu se otvori šansa. Sreća njegova da mu šef nije Dejan Savić, ovaj iz Narodnog pozorišta a ne onaj iz vaterpola, jer bi verovatno završio na garderobi.