Ako je to ono najbolje što Srbija ima, onda smo u teškom problemu – tako bi parafrazirano i sažeto glasio komentar većine „ljubitelja fudbala“ posle još jedne predstave sa pevanjem, pucanjem i prebijanjem, koja je imala fudbalski povod i na kojoj je, po ko zna koji put, fudbala valjda bilo i najmanje.
Po ko zna koji put u poslednje vreme pobedio je manje loš tim, po ko zna koji put takvu ocenu daju oni koji su izgubili, dok se oni drugi baškare na virtuelnim lovorikama. Ono što je ostalo „večito“ u utakmici koju više nego pretenciozno zovemo „večiti derbi“ je samo napaljenost, zaslepljenost i naivnost fudbalskog plebsa.
Legenda kaže da je to bila utakmica na kojoj postaješ „igrač“ ili pokažeš da to nećeš biti, na kojoj se igralo i nogama i srcem, ali i glavom. Koja je ponekad odlučivala o tituli a uglavnom je bila prestižna, zbog koje su u Beograd dolazile na desetine skauta velikih klubova jer su hteli da vide „na toj muci junake“. Sada ne dolaze, ili dolaze retko, mladi igrači iz Srbije sve manje dobijaju šansu u Zvezdi i Partizanu, na terenu je „buljuk“ fudbalskih gastarbajtera u Srbiji što apriori govori o njihovom kvalitetu: u ovu našu „indijansku“ ligu ne dolazi niko ko je imao šansu da ode negde drugde, a to negde drugde važi i za Kazahstan, Južnu Koreju, o Kini da i ne govorimo, gde se plaća neuporedivo više. Stranci koji dođu u Zvezdu i Partizan, čast retkim izuzecima, ili imaju ozbiljnu „fizičku“ falinku u smislu skrivene povrede, ili još ozbiljniju „mentalnu“, koja se manifestuje kroz nesportski život, „kratak fitilj“ ili neprofesionalnost. NJihov „izbor“ da dođu u Srbiju je onda u tom smislu jasan, ali je „izbor njih“ od klubova u Srbiji, a pre svega Zvezde i Partizana, i fudbalski, i ekonomski, i zdravorazumski – neobjašnjiv.
Ali je objašnjiv – burazerski. Od dovođenja tih i takvih stranaca fajdu imaju samo mešetari, klupski i vanklupski. Provizije, dilovi i talovi, to je danas srpska fudbalska ekonomija i filozofija. Englezi su, otvorivši granice i limite, upropastili svoju reprezentaciju, ali su dobili bogate i kvalitetne klubove. U Srbiji, upropašćeni su i reprezentacija, i klubovi, ali smo dobili bezobrazno bogate pojedince kojima baš ovakav i fudbal, i sistem najviše odgovara.
Slaviša Kokeza, predsednik FS Srbije, posle „večitog derbija“ dao je izjavu da je bilo „previše stranaca na terenu“, isti čovek je odmah na početku svog mandata a pre početka ove sezone „aminovao“ da se poveća dozvoljeni broj igrača bez srpskog pasoša. I on je posledicama sopstvene odluke tobože iznenađen.
Ludi i zbunjeni su u ovoj farsi svi oni koji su za svoju ulogu „statiranja u kukuruzu“ spremni čak i da plate ulaznicu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.