SNSelektori

Košarkašice su ispale u polufinalu Evropskog prvenstva od Letonije, na tom takmičenju branile su titulu osvojenu pre dve godine, a u Prag su otputovale i kao bronzane sa Igara u Riju. Mladi fudbaleri, čiju okosnicu tima čine igrači koji su onomad postali svetski prvaci u konkurenciji do 20 godina, ispali su iz konkurencije za polufinale već posle dva kola, porazom od Portugala i na muku izborenog remija sa Makedonijom.

Dva razočarenja za naciju koja samo sportske poraze smatra tragičnim, a sve druge – očekivanim. Bilo je tu nesumnjivo i objektivnih razloga za neuspeh: košarkašice nisu bile kompletne, desetkovale su ih povrede, šampionat je bio prerano posle napornih sezona… Među mladim fudbalerima mnogo ih je povučeno prvom slavom potpisalo (igrački, a ne finansijski) pogrešne ugovore i od svetske titule ili igraju vrlo malo, ili nimalo. I njima su falili neki bitni igrači, ali i više srca na terenu.

Subjektivno je, ipak, kad su reprezentacije u pitanju, mnogo bitnije. Oba selektora na ta mesta izabrana su u periodu februar – mart ove godine, posle potpuno neočekivanih ostavki njihovih prethodnika. Tomislav Sivić je ovu selekciju fudbalera proveo kroz kvalifikacije i odveo na završnicu EP, o Marini Maljković i visini lestvice koju je ona podigla u ženskoj košarci ne treba ni trošiti mastilo. Oboje „iz privatnih razloga“, otišli su sa kormila nacionalnih timova, ostalo je iza tih ostavki mnogo nagađanja, ali to nije tema ovog teksta. Za selektora „orlića“ postavljen je Nenad Lalatović, netom pre toga takođe od FSS ustoličen na „izmišljeno“ mesto selektora U20 ili nešto slično, pri čemu je Savez pregazio neposredno pre toga postavljen opravilo da se ne može raditi i u klubu i u reprezentaciji. Za naslednika Marine Maljković postavljen je Stevan Karadžić, pomalo zaboravljeni trener za koga se neko setio da se nekada pomalo bavio i ženskom košarkom. Izgledalo je i tu da je stani-pani, pa je on dobio „uslovni“ mandat koji je pre neki dan i istekao.

Jedan od odgovora na pitanje: zašto baš njih dvojica, kao i 99 odsto kadrovskih pitanja u sportu u Srbiji, ne dolazi iz sportske, već iz političke sfere. Karadžić je jedan od 650 potpisnika podrške Aleksandru Vučiću, javnih ličnosti, akademika itd. Lalatović je oborio rekorde na društvenim mrežama čuvenom izjavom – „Jako volim Vučića, dabogda vladao Srbijom još 50 godina“. Ne da se preporučio, nego više od toga. Karadžićev potpis na pismo podrške nije zabeležio nijedan medij, ali je sve, naravno, registrovano gde treba.

Sa SNS predsednika saveza i OKS-a, prelazimo na SNSelektore, sledeći korak je valjda partijska podobnost i za sportiste. Predsednik i bivši premijer valjda najbolje zna kako se pobeđuje.