Po ko zna koji put završni turnir domaćeg košarkaškog Kupa odigran je u Nišu, zašto baš u Nišu, objašnjavano je pod ovim naslovom lane. Skraceno i uprošceno: svima, od organizatora i realizatora, do aktera i publike, to najviše odgovara ili najmanje ne odgovara.
Po svim, organizacionim, košarkaškim, urbanističkim, ali i bezbednosnim kriterijumima.
Nišlije su u organizaciji stare kajle, davno je to uhodan tim za ovu priču, Niš je relativno veliki grad bez velikog košarkaškog kluba, a pokazalo se da je interesovanje za sportske događaje koji preteknu od Beograda uvek veliko. Do njega se autoputom brzo stiže i isto tako odlazi, „beogradizacija“ košarke ne može se ovako razbiti, ali se može pokazati dobra volja. Ali konačno, i posle turnira završenog ovog vikenda nekako najupečatljivije – sve je proteklo bez i najmanjih incidenata. Dvorana je u finalu bila puna, čula se jedna jača petarda, bilo je verbalnog nasilja i primitivizma, ali se to u ovim „okolnostima“ tretira kao prihvatljivo zlo. Sukoba i krša, koliko je poznato, nije bilo ni u gradu i okolini, ni pri dolasku ili odlasku onih koji su u Niš putovali.
Moglo bi se reći da je u tom smislu napravljen i svojevrstan podvig. Na utakmici su bili i navijači Zvezde, i „dve vrste“ navijača Partizana, nisu došli u direktan kontakt, ali nije bilo ni ozbiljnih pokušaja „dobacivanja“ raznoraznih predmeta, s obzirom na relativno male „razdaljine“ u dvorani. Neki će objašnjenje naći u „bojkotu“ najvatrenijih navijača Zvezde s jedne, i „nejedinstvo“ s druge strane, ali je definitivno da su na to uticali i drugi faktori. Ponašanje aktera na terenu svakako je jedan od njih, kao i bezbednosna preventiva. Ali čini se da još postoji šansa da košarka vrati umiveno lice svojoj publici, makar da razlozi za tako nešto budu potpuno suludi i bolesni.
Prethodnog četvrtka par hiljada „običnih“ gledalaca utakmice Partizan – Viktorija Plzenj više od pola sata je posle meča čekalo ispred kordona žandarmerije kod crkve u Humskoj ulici. Nizbrdo ka Autokomandi se nije moglo, kao ni odozdo. Gledaoci sa „zapada“ nisu mogli popločanim prolazom pored „severa“, pa su od policije navođeni na kaljugu. Žandarmi u kordonu nisu bili raspoloženi za razgovor, niti „osetljivi“ na kuknjavu onih kojima je predstojala vožnja od 300 i kusur kilometara do kuće, niti da se bližila ponoć. NJihov zadatak je bio da spreče sukobe „zaraćenih“ frakcija „navijača“ crno-belih, što se tiče većine koja je došla zbog fudbala, sami su krivi. I sledeći put će dobro da razmisle. Nekom kome je trebalo, na pamet nije palo da bi možda bezbednosno opasni trebalo da sačekaju da ovaj miran svet ode kućama.
Parafraza iz naslova zato ima još više smisla. Jer košarka u Nišu nije pobedila samo zato što joj je to policija omogućila.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
