Sport ili zdravlje

Iz dana u dan vidimo ili slušamo kako veliki broj sportista zbog umora, povreda ili neophodnog restarta organizma otkazuje nastup na Olimpijskim igrama u Tokiju.

I previše je vesti kako vrhunske atlete doživljavaju srčane udare na sportskim borilištima, kolabiraju ili se naduže fizički onesposobljuju.

Prvi i najčešći, ali i stereotipan i nedovoljan odgovor na sve pomenuto je pandemija korone, ona je sve iskomplikovala, ispreturala i „zgusnula“, njoj bi navodno trebalo poslati ceh za sve nenovčane štete koje je prouzrokovala, a o onim finansijskim da i ne govorimo.

Koroni će se pripisati šteta i za sve prekinute ili nasilno okončane karijere, za neosvojene trofeje i medalje, za rupe u kasi.

Za rupe u glavama onih koji su napravili ove gladijatorske kalendare zato neće biti tražena nikakva odgovornost.

Na Euru svaki dan gledamo sve više povreda fudbalera, što je bilo i očekivano.

Zaista je teško gledati lica nekih od njih kad ih kamera prikaže u krupnom planu tokom produžetka, izuzetno pripremljeni ljudi bore se za vazduh, mišići otkazuju poslušnost, grčevi su masovna pojava.

Posle spojene sezone i po, i bez odmora, svi oni su došli na veliku evropsku fudbalsku smotru, koja je baš „ko za inat“ ovog puta s 24 ekipe, traje mesec dana, putuje se hiljade kilometara, od Engleske do Azerbejdžana. Oni čije ekipe ostanu do same završnice imaće možda par nedelja odmora pre priključenja priprema klubova.

Ko pretekne, pretekne.

S druge strane, i na tako malom uzorku kao što je košarkaška reprezentacija Srbije, lako se vidi da želja ma kako je velika ne može da pobedi nemoć tela.

Više je povređenih nego zdravih u četi Igora Kokoškova, Srbija sasvim sigurno u Tokiju neće biti najjača moguća čak i od onih koji su hteli da zaigraju, u sličnoj su situaciji i skoro sve druge selekcije. Samim tim i turnir u Tokiju biće manjeg kvaliteta, džaba što su ove igre čekane pet godina.

Ali koga to zanima,osim onih direktno ugroženih, plebs hoće igara, igara će i dobiti. Finansijeri hoće profit, onin se kako vidimo i u ovoj situaciji dobro snalaze.

Pored korone postoji i drugo „alibi“ tumačenje za situaciju „sport ili zdravlje, odlučite sami“.

Da su u pitanju fenomenalno plaćeni profesionalni sportisti kojima ugovori diktiraju i obaveze, a njihova je obaveza da sve to izdrže.

Sve i da je tako, onda će se vremenom reprezentativni sport kao takav, i uvek romantično predstavljani olimpizam praktično ukinuti jer na tim svetkovinama neće imati koda nastupi.

Iscrpljivanje duha i tela postalo je tako veći dželat sporta od dopinga.