Sport ili zdravlje

Odsustvo publike mogli bi uzeti kao „objektivni“ faktor, iako je ta odluka više plod političkog nego medicinskog kompromisa, ali je korona, sa sve sistemom testiranja i karantin protokolom, debelo umešala prste u mnogo disciplina i kreirala plasmane.

Mnogi sportisti su na licu mesta bili žrtve toga, neki koji su odradili kvalifikacije, zbog plus testa nisu mogli da nastupaju u završnici te su ostali bez medalje, drugi su zbog karantina ostali bez završnih priprema, treći zbog izolacije jednostavno bili sprečeni da nastupe.

Suludo bi bilo sad postaviti pitanje organizatorima- gde su sportisti „to“ pokupili, kad su poštovane sve mere, svi su u istom „selu“ i ko je na kraju odgovoran što je pet godina priprema prosuto „nečim“ što se dogodilo između dva testa, od kojih se drugi ako je pozitivan proverava tek za šest dana.

Sportisti, dakle, treba da veruju da im se zaraza neće desiti, da svaka dva dana prizivaju sreću i svece kad su na redu testovi, i to ne samo njihovi već i onih s kojima su bili u bilo kakvom kontaktu.

Preveliko je to opterećenje za ljude koji moraju biti usredsređeni i koncentrisani na stvari zbog kojih su i došli u Japan, previše je to trošenja „sa strane“, iako će sve biti opravdano klizavom floskulom da su uslovi isti za sve.

Pokazalo se u „lutriji“ da nije baš tako.

Ono što je „sasvim subjektivno“ je prava epidemija psiholoških problema, nove sve masovnije pošasti koja napada vrhunski, profesionalni sport.

„Posle dodatnih lekarskih pregleda, Simon Bajls se povukla iz finala višeboja na Olimpijskim igrama u Tokiju, kako bi se koncentrisala na njeno mentalno zdravlje“, pisalo je u saopštenju gimnastičkog tima SAD.

Naomi Osaka je pre Igara propustila veliki broj turnira zbog psihičkih problema, i u Tokiju je posle ispadanja izjavila da se još nije izborila sa strahovima i pritiskom. I još mnoga „manja“ i nepoznatija imena su odustala, ostaće to samo statistički podatak za neki mamutski računar koji će posle kraja svoditi račune.

Treći napad na zdravlje posledica je klime. Sportisti koji se takmiče na otvorenom imali su velike probleme zbog vrućine i vlažnosti vazduha, bilo je odustajanja, toplotnih udara, Danil Medvedev je čak javno upitao ko će biti odgovoran ako on na terenu umre.

I to će pitanje, kao i prethodna, prekriti ceremonije, medalje i euforije. Kao i ono iz naslova, na koje ne treba odgovor.