„Sve“ i „ništa“

Tog 27. februara Crvena zvezda će ugostiti Partizan pa će ishod te utakmice doneti i jedan od gore pomenutih epiloga Superlige, vrlo je opravdan i vrlo zasnovan stav ogromne većine fudbalskog plebsa koje ovo takmičenje uopšte zanima.

Još pre starta „prolećnog“ loptanja koje u Srbiji po tradiciji startuje u februaru počelo je više nego bolesno „loženje“ javnosti oko toga, stvorena je već atmosfera „biti ili ne biti“, titula šampiona Srbije postaje sveti gral, nešto najveće i najbitnije, pitanje „života ili smrti“.

Izjave zvaničnika sa obe strane vrve od opasnih nebuloza tipa- „važno je da smo pobedili, nije uopšte važno kako“ ili „titulu ne bi menjao ni za finale Lige šampiona“.

I slično.

Mi „moramo“ da uzmemo titulu, se odavno podrazumeva.

U pitanju je 24. kolo Superlige „ekološkog“ naziva, posle te utakmice isti rivali će se u istom takmičenju sastati još jednom, i pored toga odigrati još po 12 utakmica.

Ne računajući međusobne mečeve u opticaju je još 36 bodova, trenutno Partizan ima pet bodova više od Zvezde, ali „računovođe“ i jednih i drugih boja već danas i ovde kalkulišu na skoro isti način.

Ako bude nerešeno, crno-beli su završili veliki deo posla, poslednji „derbi“ mogu i da izgube i da opet budu prvi.

Ako, pak, Partizan pobedi, odsviran je kraj prvenstva, da je osam bodova nedostižno ama baš niko u fudbalskoj Srbiji ne sumnja.

Ako bi pobedila Crvena zvezda, to je za nju pola posla, a druga polovina bila bi obavljena u drugom međusobnom susretu.

Prosto k’o pasulj, zar ne.

Mnogo komplikovanije od ove „bezdušne“ matematike biće u realnom vremenu.

Pritisak koji je već natovaren na leđa sudijske organizacije je neizdrživ, već u prvom kolu došlo je do „kvarenja“ VAR-a, i seciranja sumnjivih sudijskih odluka, od kojih su sve druge nebitne, osim onih na utakmicama „večitih“.

Već sad se samo može nagađati kakve će reakcije biti posle određivanja sudija za taj „istorijski meč“, a već se spominje da, kao i za vakta Mažića, FSS neće „žrtvovati“ Srđana Jovanovića, trenutno najboljeg domaćeg sudiju.

Pod „žrtvovati“ se misli poveriti mu tu utakmicu gde „grbav“ moraš biti makar za jednu stranu, a na zaštitu ne možeš da računaš. Biće secirano i ko je u VAR sobi, koliko kamera radi, a već pre meča možda i samo u Srbiji dozvoljen pritisak sa konstatacijama da je taj i taj sudija „čovek“ one druge strane.

Nema ovde prostora da se raščivija suštinska dilema zašto je ta titula toliko bitna u zemlji gde igrao ili ne igrao tu Evropu, pa čak i Ligu šampiona, „neobjašnjivo“ para nikad nema, a dugovi se gomilaju.

Niti da se postavi pitanje svim „pijanim šekspirima“ srpskog fudbala koji zbog „biti ili ne biti“ u foteljama pune glavu napaljenim klincima da istim takvim s druge strane glave razbijaju.

Prvak Srbije u fudbalu, ionako, pomalo tragično zvuči.