Taši, Taši kam-pa-nja

P { margin-bottom: 0.21cm; }U špicu predizborne kampanje, valjda u ime Teniskog saveza, odluku je javnosti predočio selektor Dejvis kup reprezentacije Srbije Bogdan Obradović. Koga je tih dana na ekranima i inače bilo u predizbornim spotovima SNS-a na čijoj se izbornoj listi nalazio. Izdeklamovao je on kako Taš ima poseban urbani šmek, kako je on inače od mladosti emotivno vezan za to zdanje na kome je, između ostalog, naučio da kliza.

Dodao je još Obradović da će se mečevi igrati kasnije nego što je uobičajeno zbog vrućine (početak od recimo 17 čaasova), da je za podlogu izabrana šljaka što bi, iz nepoznatih razloga, trebalo više da odgovara našoj ekipi, iako se sve dešava neposredno posle travnatog Vimbldona, na kome će verovatno učestvovati i za njega se spremati većina reprezentativaca iz obe zemlje. I to bi otprilike bilo sve što je rečeno. Obradović je izabrao i rešio, takav je utisak jedino mogao da se stekne.

Niko se nije zapitao niti ikog iz teniskog sveta pitao – zašto? Koje su još opcije bile razmatrane, u čemu je to Taš bio superioran sa svojih 6.100 mesta i otvorenim nebom na 35-40 celzijusa? Da li je Arena otpala zbog košarkaškog kvalifikacionog turnira za Rio koji se igra od 4. do 10. jula? Da li je problem sa Pionirom klimatizacija, koja je tamo stvarno loša, ali ipak sunce ne bije u glavu? Da li su u opciji bili i neki drugi gradovi koji mogu da ispune uslove za organizaciju? Šta, uostalom, o tome misle naši reprezentativci, pitanja su koja nisu postavljena, te nije bilo ni odgovora.

Da odluku o vrsti podloge na kojoj će se igrati ostavimo po strani kao nešto što je stvar stručnih procena, a već je navodno iznervirala Endija Mareja. Odluka o mestu gde će se meč odigrati potpuno nadilazi ingerencije gospodina Obradovića postao poslanik ili ne. Ni predsednik saveza Mirko Petrović, ni doživotni počasni predsednik Slobodan Živojinović, ni potpredsednik Goran Đoković, pa ni počasni član Radmilo Armenulić, nisu se izjasnili da li i njih inspirišu uspomene iz mladosti, na koji način je doneta odluka o Tašmajdanu i ko je, u krajnjem slučaju, za nju odgovoran. Nekako bode oči da je otvaranje Tašmajdana vrlo perfidno iskorišćeno u kampanji „ćutnje“ SNS-a, da je neposredno pre odluku o „domaćinstvu“ saopštio poslanički kandidat iste stranke. Previše pi-ara, previše politike.

Pokazalo se bezbroj puta da to ne može biti dobro za sport. Pa ni za tenis.