Tim in drim

Pola te prve evropske lige, dakle, čine reprezentacije koje su naslednice dve nekada dominantne košarkaške škole. I koje, reklo bi se, i dan danas baštine plodove „preodređenosti“ za košarku, iako je od raspada nekadašnjih federacija prošlo skoro tri decenije.

S jedne strane, Rusija, Litvanija, Letonija i Ukrajina, s druge, Srbija, Hrvatska, Slovenija i Crna Gora, boriće se sa manje ili više uspeha za viši plasman, protiv ostatka Evrope. Mnogi su ovih dana skloni da nostalgično ili čisto statistički sklapaju neki „tim in drim“ bivših jugoslovenskih republika i da euforično zaključe kako mu u Evropi ravnog ne bi bilo, a i onaj prekobarski „drim-tim“ bi tu imao pune ruke posla, i poremećen san. Da ne pominjemo igrače iz Srbije, braća Dragić i Dončić iz Slovenije, Bogdanović, Šarić, Žižić, Hezonja iz Hrvatske, Vučević i Dubljević iz Crne Gore, Teletović i Nurkić iz BiH… pravili bi veliki problem nekom takođe „drim“ selektoru kako da sve to upakuje u tim i kome sve mora da se zahvali na uslugama. Da sad ne selektujemo i onaj drugi „severoistočni“ tim koji bi takođe imao sastav za smrzavanje i da ne ulazimo u to kako su se i zašto te zemlje raspale, zanimljivije je proniknuti makar malo u razloge zašto se na tim prostorima košarka tako primila da i dalje odlično rađa i ne mari za granice.

Ako bi za zemlje bivšeg SSSR-a teško mogli da nađemo „etnogenetske“ zajedničke karakteristike, zbog multietničosti na kvadrat, u ovom balkanskom slučaju su slovensko poreklo i „dinarska“ građa zajedničke predispozicije. Košarka je po mnogo čemu specifičan sport, prva vidljiva osobenost je što akteri moraju da budu natprosečno visoki, ali i natprosečno vižljasti i žilavi za te visine. Druga odlika je svakako i „komplikovanost“: ko je i pored košarke prošao zna da taj sport traži inteligenciju, sposobnost da se brzo misli, još brže dela, ali i „kvalitetno“ gleda šta radi protivnik i nekoliko poteza unapred. Takva vrsta igre odgovara ovom „mentalitetu“, zbog ogromnog prostora za kreaciju i improvizaciju, a nadigravanje je pravi izazov za više nego takmičarski duh. Treba tu svakako dodati i tradiciju: 60-ih godina prošlog veka počelo se sa osvajanjem medalja, ništa ne uspeva kao uspeh, pa se u ovom regionu „s kolena na koleno“ prenosi masovnost u bavljenju košarkom, iz tog kvantiteta nastaje evidentni kvalitet.

„Tim in drim“ naravno neće biti „uživo“ sklopljen, bilo je u prošlosti i još jačih virtuelnih verzija. Kuda je krenula košarka, sutra verovatno neće biti na okupu ni ovi što sada igraju zajedno.