Iz dana u dan, reklo bi se, svedoci smo „čudnih“, „sumnjivih“ i „bez presedana“ transfera srpskih fudbalskih klubova.
Iz godine u godinu je isto tako, ma i iz decenije u deceniju. I teško da će se skoro nešto u tom smislu promeniti.
Protekle nedelje su na svetlo dana izbile dve takve „kombinacije“.
Najpre je objavljeno da Crvena zvezda nije Lečeu iz Italije uplatila „ni dinara“ od ugovorenih milion evra za prelazak Felipea Falka.
Zvaničnici italijanskog kluba su o tome govorili tamošnjim medijima, obnarodovali i da je FIFA presudila u njihovu korist i da će crveno-bei morati da plate i kamate i penale.
Uz mogućnost žalbe Sportskom sudu u Ženevi, što bi samo koštalo, a ništa ne bi promenilo.
Par dana kasnije Danas je došao do još jedne presude FIFA, 26. januara takođe je presuđeno protiv Zvezde.
Pri prodaji Alekse Terzića u Fiorentinu, srpski klub je tražio da se novac za taj transfer uplati na račun u nemačkoj banci a ne na klupski, Italijani su to poštovali s prvom ratom.
Druga je „greškom“ uplaćena na račun Zvezde, iz Beograda su se pobunili, pa je isti iznos legao i na račun nemačke banke.
Elem, ugovoreno je tada da Zvezda vrati tu jednu ratu, a propisani su i penali i kamate, iz beogradskog kluba su se pravili ludi, iz Firence prvo jo jednom upozorili, pa tužili, i naravno dobili.
Sa sve penalima i kamatama, kao i Leče.
I u jednom, i u drugom slučaju iz kluba su krili presude tribunala FIFA, ove cifre su Fiorentini očigledno „u tišini“ i platili jer bi im bilo blokirano registrovanje igrača već ovog leta, i ono Lečeu će morati „neko“ da plati jer preti i izbacivanje iz evropskih takmičenja, od kojih klubovi, navodno, žive.
Vodeći ljudi Zvezde verovatno misle da je to „njihova“ stvar, bez obzira što je u pitanju (para)javna i (para)državna, ali nikako privatna.
Te bi stoga za upravljanje i poslovanje morali i javno da odgovararaju, da je imovina privatna, ne bi se takve svinjarije ni dešavale.
Ova dva slučaja izašla su u javnost, imao je i Partizan nedavno spor sa Akumom Asanom, koji se zbog dugovanja jednostavno pokupio i otišao, sada se klub navodno tuži sa njim, ne mogu baš da se podičim da lično poznajem mnogo Japanaca, ali sam siguran da je fudbaler u skladu sa „tradicijom“ u njegovoj zemlji poštovao ugovor, a druga strana to nije.
Koliko li je samo istih ii sličnih priča koje su zatrpane i plaćene novcem koji je „svačiji i ničiji“, ali ipak više nekih koji njime upravljaju kao alajbegovom slamom.
Suludo je i pomisliti da će neko za sve te penale i kamate odgovarati, jer nije ovde i nije nikad. Blamiranje ovakvim brljotinama u svetu čelnicima nekad uglednih klubova ni najmanje ne smeta.
Oni se ponašaju kao „kod kuće“, a to je u civilizovanom svetu nezamislivo. Ali i nedozvoljivo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.