Marko Nikolić je podneo ostavku na mesto trenera Partizana, dobio je primamljivu ponudu iz Mađarske i učinio nešto što je više nego normalno i racionalno. Novac tu ne mora da bude pravi razlog, iako je suma za naše uslove veoma visoka, pobeći negde, daleko što dalje, ipak je preteglo.
Treneri u sportu uopšte, pa tako i u fudbalu, po difoltu su potrošna roba. Rezultati su jedino merilo njihovog uspeha pa i opstanka, kad iz bilo kog razloga krene loše, iz bilo kog razloga naglašavamo, opšte prihvaćeni metod zaustavljanja propadanja je smena trenera. „Šok terapija“ je kolokvijalno ime za to, navodno ekipa se posle toga trgne i zaigra bolje, ili makar rezultatski uspešnije. Pod nekim drugim trenerom, koji obično završava kao njegov prethodnik i tako unedogled. Tu naravno niko direktno ne komentariše stručne kvalitete odlazećeg, niti igrači tu imaju i pravo na mišljenje. Velike su tu pare u pitanju, nema sentimentalnosti, setimo se šta se desilo Ranijeriju koji je sa Lesterom bio prvak Engleske.
Tako je, dakle, i u normalnom svetu gde postoje ali se i poštuju pravila igre. Gde se zna ko za šta odgovara, gde su tokovi novca i te kako pod kontrolom bez obzira kakav je tip vlasništva nad klubovima. Eto, jednog Vengera zadržavaju još posle 21 godine staža u Arsenalu, ne zbog „lepih očiju“, naravno. Oponenti mu spočitavaju da je trener bez trofeja, ali gazde kluba znaju da cene milione i milione koje je doneo sjajnim menadžerskim potezima, dovodeći jeftino talentovane klince i onda ih prodajući za basnoslovne sume. On je njima dobar, dovoljno je u vrhu da bude primamljiv za igrače koji bi da se promovišu, sa skautima radi fenomenalno, i – profit je profit.
U Srbiji je sve slično ali tako što je naopako. Marko Nikolić je napravio sjajan posao, spremili su mu u Partizanu i pojačani ugovor, ali je on dovoljno star i iskusan da bi znao koliko je sve to šarena laža. Uostalom u prošlom navratu na klupi crno-belih „oteran je“ na prilično ružan način, svestan je da će „menadžeri“ prodati iz ekipe sve što mogu i što bi eventualno mogli, da će pijaca biti otvorena i kad kvalifikacije za LŠ počnu, da neće znati ni na koga može da računa, ni dokle. Lestvica koju je podigao ove godine je previsoko, teško je to ponoviti sa nekim drugim timom, a Evropa je, da izvine bolesne ambicije, prilično daleko. Pametni odlaze kad su na vrhu, oni drugi čekaju da se (ih) stropoštaju.
„Daleko“ je i Mađarska gde pitanje titule u fudbalu nije pitanje života ili smrti, gde ne morate da se plašite da će vam neka budala koja navija za drugi klub razbiti glavu.
Gde konačno, premijer ili predsednik ne pričaju svako malo za koga navijaju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
