Tumbanje

Nepunih pet meseci nakon što je postavljen na mesto selektora i posle samo šest utakmica na kojima je vodio nacionalnu fudbalsku selekciju, tema i meta je Ljubiša Tumbaković.

Vreme i mesto su unapred utvrđeni, a povod se uvek da izmisliti, izmisliti je njima nešto najprostije. Tako je „nekoliko članova Izvršnog odbora FSS“ procenilo da reprezentacija od Tumbakovićevog dolaska nije pokazala nikakav napredak u igri, veliki broj igrača je „prošetao“ kroz reprezentaciju, a umesto da se „smire tenzije“, desio se „slučaj Jović“.

Tumbakoviću „zameraju“ što je za šest utakmica, od čega je bilo pet takmičarskih u kvalifikacijama, pozvao čak 34 igrača i nije se dogodilo da isti sastav započne bar dva meča.

Mnogo toga još tabloidu otkriva izvor iz FSS, ali suština se krije na samom kraju: čelnici FSS, tvrdi „izvor“, obaviće do kraja meseca razgovore sa Veljkom Paunovićem, koji je pre nekoliko dana dobio otkaz u klubu Čikago Fajer. I koji je onomad na Svetskom prvenstvu za igrače do 20 godina sa Srbijom osvojio titulu.

Već viđeno iz FSS-a, takoreći tajne organizacije koja funkcioniše (i to loše) samo iza visokih zidina, zatvorenih vrata, uz „domunđavanje“ sa svojim novinarima i svojim medijima, bez imena i prezimena, bez ikakve odgovornosti i za rezultate, a kamoli prema javnosti.

Uvod u celu priču je bila jedna rečenica predsednika Saveza Slaviše Kokeze, izgovorena jednom novinaru odmah posle utakmice sa Luksemburgom.

„Nadam se da je i selektoru jasno ko treba a ko ne treba da igra“, navodno je rekao Kokeza i time jasno i glasno raspakovao „svilen gajtan“ za selektora, pohranjen onomad kad je na isti način, daleko od očiju javnosti i zdravog razuma smenjen Slavoljub Muslin. Zbog „koncepcijskih razlika“ kad je ekipa u pitanju, „saznali“ smo mnogo kasnije. Jednočinka gde smo svi mi ludi a postanemo zbunjeni a „predikat“ je nepromenjen, još jednom će, bez prisustva publike imati „premijeru“.

Ima li tu smisla išta objašnjavati kad je sve dovedeno do paradoksa. Šta ima predsednik Saveza da selektoru „otvara oči“ šta na terenu valja, a šta ne, a posebno ko treba da igra. Kakvi crni članovi IO, koje su njihove kvalifikacije u fudbalu, šta ima oni da ocenjuju „pomake“ i „promake“, kakvo smirivanje tenzija kad vam igrač napusti pripreme, a javi vam se preko posrednika.

Tumbaković je već smenjen iako mu to još nije rečeno, i biće to najmanja šteta za njega. Ali je jasno da niko ko i malo drži do sebe, a ne samo do svog fudbalskog znanja, ni po koju cenu ne bi trebalo da prihvati da sedne u tu hoklicu, kojoj i Kurta i Murta kad im se hoće odšrafljuju nogare.

Tek tumbanje zakovanih fotelja moglo bi da znači da će se u srpskom fudbalu ikad išta promeniti. Na bolje.