I u vreme velikog straha a vrlo često i još većeg haosa u kome se našla planeta, sport je po interesovanju ljudi zauzeo visoko mesto.
Reklo bi se da su vesti o svemu i svačemu što je odloženo ili neće ni biti održano, sportskom plebsu širom sveta gotovo podjednako značajne kao i one koje sadrže rezultate, rekorde, plasmane, trofeje.
To i ne čudi sa aspekta da je sport po svojoj prirodi „svetski fenomen“, da su odlike „svetskog sela“ u njemu možda i najzastupljenije.
Niti zbog činjenice da on po sebi znači okupljanje i nadmetanje, što aktera na borilištima, što publike, vrlo često licem u lice, a sadašnja situacija nalaže upravo suprotno, distancu i to što veću, izolaciju i to što strožu.
Jasno je bilo od starta da će sve stati, da je tako moralo da bude, da „prelazni period“ bez publike, osim natezanja sa kalendarom, nikom nije doneo ništa korisno.
Pre svega zato što je profesionalnom sportu publika imanentna, a zatim i što je sportu uopšte zdravlje ipak jedna od svrha.
Ali ono što sada izbija u prvi plan je novoformirana „baza“ sporta, a to je novac. Ogromne količine koje se vrte u toj industriji takođe su blokirane, ugrožene ili propale.
Svedoci smo ovih dana kakva priča se razvija o Olimpijskim igrama u Japanu, u pitanju su naravno svote od kojih se vrti u glavi, o tome su „morale“ da se izjasne i najbogatije svetske države preko Grupe 7. U pitanju su desetine milijardi dolara, na tom za obične smrtnike „virtuelnom“ tržištu, nema previše milosti.
Ista se priča vodi u i oko NBA, takmičenja koja vodi UEFA, najjačih nacionalnih fudbalskih liga, teniskih turnira, Evrolige, a evo i profi biciklizmu.
U pitanju su milionski sponzorski ugovori, isti takvi sa igračima, ukalkulisani prihodi od ulaznica, TV prava i merčendajzinga. Organizatori i klubovi već iznalaze načine da koliko-toliko smanje štetu, oni se najviše ježe od mogućnosti ne održavanja ili ne nastavljanja takmičenja, ili nadmetanju bez publike.
Traže se već pravne mogućnosti da se smanje plate, ali nije sportskim milionerima ništa teže nego „običnim“, podvlačenje crte u ekonomiji tek sledi.
Baš na toj tački dešava se procep između onih koji od sporta žive, od onih kojima je on bitan deo života.
Prvima je, možda i prirodno, najbitnije da iz ove premijerne situacije izađu sa što manjom finansijskom štetom, drugima pak, ko će i da li će biti proglašen za šampiona a da to nije na terenu zaradio, ko će biti oštećen zbog uvođenja novih formata takmičenja, te da li sve ovo fer-plej može preživeti.
Sport ili zdravlje, opet je bila oksimoron dilema.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.