U slavu sporta

Otpor će, po običaju takođe, biti milionima ugušen, suprotstavljeni interesi pod pritiskom „nula“ okrenuće se u istom smeru. Sve u slavu sporta, ovog puta fudbala.

FIFA su, naravno, pokrenuli sportski motivi. Te tako će biti pružena prilika i fudbalski manje potentnim nacijama, te treba motivisati i one koji po sadašnjem sistemu nikad ne bi stigli do završnice… Obrazloženje ima, naravno, i skroz racionalnu komponentu: vrlo se precizno pokazuje koliko će takav Mundijal više para doneti, od marketinga i TV prava, do ulaznica.

Navodni protivnici te ideje imali su takođe pre svega ljudske, dakle sportske argumente. Znaju li čelnici FIFA koliko igrači najjačih evropskih liga godišnje odigraju utakmica, znaju li koliko im ta reprezentativna takmičenja i inače (u)skraćuju odmor, a novi format će to samo pojačati. Ti protivnici, takođe, uglavnom više i ne znaju šta će sa parama, trilioni, avioni i kamioni su suština njihove komunikacije sa istim tim preopterećenim igračima, koje, jelte, oni plaćaju a oni krše noge igrajući za reprezentacije. Kad se lomataju igrajući revijalne utakmice po emiratima, kinama i japanima, to je OK, prodaju se dresovi, značke i privesci, a i „populariše“ se fudbal, naravno.

U modernom vrhunskom sportu, fudbalu i još nekim igrama koje su postale moćne industrije, bilo kakvo lamentiranje nad sudbinom igrača, njihovog zdravlja i njihovih prava je licemerje nad licemerjima. Neko ko je plaćen na desetine pa i stotine hiljada evra dnevno, nije više sportista, on je projekat, njegovo zdravlje bitno je samo kao uslov da može i dalje da ispunjava ugovor. Da li ikoga zanima koliko neka opterećenja mogu doneti odložene posledice? Da li se neko zapita da li je profesionalni sport već davno prešao liniju koja zdravo-sportsko deli od nezdravo-gladijatorskog? Naravno da ne. Gde se još tako brzo i „tako lako“ postaje milioner?

Bilo je priča ove godine i o surovom kalendaru Evrolige koji je trpao i po tri utakmice u sedam dana uz desetine hiljada kilometara, pa je „ovlašćeni“ jednostavno objasnio: utakmice su uzbudljivije (to je „sportski“ argument), a prihodi su i-ha-ha uvećani (pravi razlog). Pare su jednostavno postale i uzrok i posledica svega u profi sportu, i ta stvar će biti u tom smislu sve gora.

I zbog toga niko od njih neće prestati da nas „u slavu sporta“ i dalje maže i laže.