Onako uzgred, u ćaskanju, reklo bi se neformalno, Tomislav Karadžić je novinarima na službenom putu u Kišinjevu izašao u susret, utolio njihovu radoznalost i osvanuo na naslovnim stranama velikog broja portala.
Počasni predsednik FSS, prvi sa tom titulom „doživotne zahvalnosti“, onako uzgred saopštio je da bi pristao da bude predsednik FK Partizan, ako bi mu ispunili nekoliko uslova. Ukratko: da papiri (čitaj: finansije) budu jasni i „čisti“, da se obezbedi 10 miliona evra za prvu ruku, te da sadašnje zaraćene strane postignu konsenzus o njemu kao spasiocu.
Tako su „nagađanja“ koja ispadaju iz navodnika kad se zna odakle su inspirisana, dobila i potvrdu iz prve ruke: gospodin koji je na funkcijama u fudbalu, što u klubovima, što u savezima već „sto godina“, eto pristaje i da žrtvuje bezbrižne i počasne penzionerske dane da bi pomogao klubu za koga navija. I „ničim izazvan“ javno ističe kandidaturu, postavlja uslove i čeka rezultate ispipavanja pulsa, pre svega „zna se koga“, ali i crno-belog plebsa koji je znao i da ga neumesno glorifikuje, što iskreno, što iz inata onim sa drugim prugama.
Tomislav Karadžić, dugogodišnji predsednik Fudbalskog saveza Srbije, pre toga FS Vojvodine, prvi čovek Spartaka, pa Partizana, koga prijatelji i neprijatelji svih boja, a nekih posebno, zovu Tole, svoju popularnost, dakle činjenicu da za njega znaju i prodavačice po zelenim pijacama koje verovatno ne bi prepoznale nijedno ime i prezime fudbalera Partizana i Zvezde, duguje pre svega svojim crveno-belim oponentima. Rušili su ga svi, od istorijskih pokušaja Lukića, do očajničkih Terzića, a on je prvo „izabrao“ svog naslednika Kokezu, i ostao uz njega.
Predmet nagađanja ovih dana je pre svega na čiji mig je Tole reagovao, neko tog iskustva u kaljuzi srpskog fudbala, tačnije te „namazanosti“ sasvim sigurno se nije istrčao, zaleteo i tako solo odigrao. Biće da se „neko“ setio da su „frakcije“ u Partizanu već toliko uneredile motku da nijedna od njih ne bi mogla da opstane u sedlu, a nadasve perspektivni i „pozitivno kompromitovani“ Karadžić je, eto, tu sa viškom slobodnog vremena, ambicija i volje da pomogne, u interesu srpskog fudbala, naravno. „Neko“ se, eto, setio, Karadžić bi, eto, pristao, a nigde, baš nigde se ne pominje gde je tu interes Partizana, i ko bi uopšte na to pitanje mogao da odgovori.
U Zvezdi su očigledno procenili da im sa upravom u ostavci sjajno ide, ako je baš Karadžić jedina alternativa, mogli bi u Partizanu da pokušaju isto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
