Vreli minus

Akteri oni stari, uloge promenjene, ulog isti, scenario i režija poluneizvesni.

Valjda će se bog pobrinuti da fudbalske livade za nepunih mesec dana liče na „superligaške“ terene, da sneg neće pasti kad mu vreme nije.

Fudbaleri ovdašnji zimi ne igraju fudbal zato što im se ne da, objektivno, a leti im se zbog vrućine ne igra, sasvim subjektivno.

Za razliku od poslednjih pet-šest sezona, godinu je kao prvi završio Partizan sa pet bodova prednosti u odnosu na Crvenu zvezdu, ne bi to bio neki kapital pred završnih 16 kola koja su teška potencijalnih 48 bodova, i dva međusobna duela koja vrede šest, da nije u pitanju Liga gde se za svašta gleda ka gore, a da nije u pitanju nebo.

Predsednik Partizana Milorad Vučelić pozdravio je igrače pred pripreme rečima da je dosadašnji uspeh plod njihovog učinka, ali i „mnogo korektnijeg suđenja“.

Samo par sati kasnije, direktor Crvene zvezde Zvezdan Terzić svoje fudbalere motivisao je replikom na ovo, još debelo podvučenom.

„Biće mnogo teško, videli ste izjavu predsednika Partizana gde sad on hvali suđenje, potpuno se poklopila izjava sa selektorom reprezentacije Srbije, koji se dosta pita više nego što treba da se pita selektor unutar Saveza. Na čelu Saveza je Partizanov čovek, upozoravam vas čekaju nas teška četiri i po meseca“.

Ako se izjava Vučelića može protumačiti kao mini alibi za promašene prethodne sezone, Terzićeva zvuči mnogo „sudbonosnije“, po njega, naravno.

Izjavu da se povlači sa funkcije čim Zvezda jednom ne uzme titulu, ne baš malobrojna opozicija uzeće mu mnogo ozbiljnije nego onu ostavku iz 2015. koju nikad nije povukao.

Rekao je još Terzić „imamo pakao ispred nas, u velikoj meri smo mi krivci jer imamo nikad bolji tim, nikad boljeg trenera, a nalazimo se na minus pet“.

Te da moraju dati sve od sebe, da nemaju pravo na grešku. Rekao je, između redova ali direktno u glavu, da konačni uspeh ne zavisi samo od njih.

Kako drugačije pročitati da je „na čelu Saveza Partizanov čovek“, nego da je godinama unazad tu bio „Zvezdin“, a pre toga opet Partizanov. I da su u tim periodima baš „njihovi“ klubovi bili šampioni, dominirali, naravno „sa najboljim timovima i najboljim trenerima“.

Džaba sve, 11 na 11, 90 minuta, pa tako 37 puta, kad je pogled više uperen u Savez nego u semafor i tabelu.

A tamo u Savezu je rukovodstvo u nekom modifikovanom „VD“ stanju, nit je legalno izabrano nit se zna dokle će posle „aprila“.

Kao uostalom sva rukovodstva u Srbiji, u državnim i paradržavnim firmama i organizacijama, koje jedan čovek, jednim pokretom sa manje napora nego kad pomera šahovsku figuru, jednostavno, može da makne kad hoće i kad mu odgovara.

To isto važi i za pomenutog predsednika i direktora koji bi, eto, bili najbolji samo da im se i kad im se to „dozvoli“.