Zamisli život

Ima li uopšte posle korone, ili bi to samo u isto vreme bilo i pre nekog novog talasa, s obzirom da stručnjaci sa različitih delova planete sa sigurnošću tvrde da će se virus u nekom obliku vratiti na jesen, ili poznu jesen?

I kako danas zamisliti život, pa i ovaj sportski, osim eventualno za tih par meseci, pod posebnim režimom za sve sportiste i ostale neophodne učesnike u takmičenjima koja „moraju“ da se završe bez prisustva publike?

Ima li šanse da se aktivira još neki od tih „milion“ neistraženih virusa „životinjskog porekla“ koji do sada nisu prelazili na ljude ili ih nisu ugrožavali. Može li se u životu uopšte išta na iole duži rok planirati, pa i sportska takmičenja, sa velikom verovatnoćom da bi planirano moglo i da se završi?

Primera radi, doći će (izvesno) taj 4. jul, kad bi (neizvesno) trebalo da se nastave evrokupovi u košarci.

Pre toga bi bio završen i karantin, i tronedeljne pripreme, igrao bi ko je uspeo da stigne na odredište, putovalo bi se valjda sa nekim posebnim ausvajsima, svi bi svaki čas morali da budu testirani, a onda bi samo jedan evidentirani zaraženi među svim igračima, srušio kompletan „sistem“.

I u svojoj ekipi, i u onim sa kojim se njegova sastala, a novi period izolacije od 14 (28) dana bio bi takmičarski neprihvatljiv. Uzmimo da završetak sezone na taj način nije realan, a ne samo da nije ni približno regularan u odnosu na ono što je bilo pre pandemije.

Recimo da će, najpre zbog miliona,kamiona i aviona, neka takmičenja s kocem i konopcem biti završena zbog njenog veličanstva televizije i brda para koje ona plaća za prava prenosa. Zamislimo da se ovo leto kako-tako pregura. Sa šampionima po ubrzanom postupku, ili takmičenjima koja su gumicom izbrisana a sa njima i sve što je šest ili devet meseci u njih uloženo. I truda, i para. Hajde da kažemo, OK propalo je.

I šta onda?

Na jesen ćemo sve iz početka, naći ćemo rešenja i za ugovore, i za popune takmičenja kroz kvalifikacije ili dekretom. Svi će se spremati za novu sezonu sa opravdanim strahom da se ni ona neće završiti.

Epidemiološka situacija će na planeti i tad biti „šarena“, ko zna kad će se i kako možda zatvarati granice ili na njih dodavati „filteri“. A i na nacionalnom (regionalnom) nivou, ama baš ništa niko ne može do kraja sezone da garantuje.

Ima li sporta pre leka ili vakcine – očigledno je pravo pitanje. Ili će se u vreme kad na planeti padaju maske svih vrsta, sportisti takmičiti sa maskama na licu, kao fudbaleri u Nikaragvi ovih dana na 30 celzijusa.