Zamućeni i bazeni

P { margin-bottom: 0.21cm; }

Vaterpolo klubovi Partizan i Crvena zvezda su inače u veoma dobrim odnosima, sportsko rivalstvo postoji, ali je pre svega međusobno poštovanje. Crno-beli su čak pred početak ove sezone ustupili neke svoje igrače rivalima da bi ovi mogli da počnu da se takmiče. I jedan, i drugi klub su u izuzetno teškoj finansijskoj situaciji, na ivici preživljavanja i kad igrači igraju bez dinara nadoknade. Vaterpolo je, makar je do sad tako, bio gospodski sport, ma koliko prštalo u bazenu, „na suvom“ su svi bili džentlmeni.

Posle pomenutog finala u kome je bilo mnogo povike na sudije, a isključena su čak trojica igrača Zvezde, njihov pomoćni trener i predsednik kluba Viktor Jelenić, desilo se nešto, makar za vaterpolo, skandalozno. Navijači su tokom zajedničkog slavlja titule dvojici igrača Partizana u ruke ugurali transparent sa skaradnim tekstom: „Cigani smrde! Puni kučku!“. Bez obzira što se uvreda ovog puta ne odnosi na Rome, već na suprotni navijački tabor, neukus i vulgarnost „fudbalskih navijača“ doselila se i na bazene. Mladi igrači Partizana Nemanja Vico i Dimitrije Rističević, inače i reprezentativci, prihvatili su taj transparent i time, verovatno nesvesno, sebe stavili u funkciju mržnje, huliganstva i primitivizma. Nešto pre toga sportski su se pozdravili i rastali od svojih kolega iz Zvezde, među vaterpolistima ta dva kluba postoji zdravo rivalstvo, nema nikakvih problema i tenzija. Usledilo je iskreno izvinjenje, ali je napravljena velika šteta, jer su takve stvari počele da se dešavaju i u sportu koji je na ovom prostoru sinonim za uspešnost, zdravlje i fer-plej.

Dešavalo se to ranije u fudbalu, igrači su isto u „trenucima slavlja“ sa navijačima skandirali svakojake gadosti, čak i vodili takvo „navijanje“. Dešavalo se i da im navijači „obuku“ majice na kojima piše koješta. Odskora su se takvi incidenti počeli dešavati i u košarci, rivalstvo Zvezde i Partizana je tu u nekoliko navrata prešlo sve granice sportskog, a i neki igrači su, što u inerciji, što zbog straha da se navijačima ne zamere, prihvatali uvredljive pesme, iako su sa rivalima iz suprotnog tabora često i prijatelji, kolege iz reprezentacije.

Kad iracionalnu mržnju sa tribina „navijači“ obe strane prenose i na ulice, i u škole, a premijer iskaže nemoć da država tome stane na kraj, zabran ljudskog u sportu mogu sačuvati samo sportisti. Pobeđivali su oni i veće izazove od besa sa tribina.