Zvižduci

U javnom životu uopšte, pa i u sportu gde se uvek više tolerisalo različito iskazivanje raspoloženja. Oni su odraz mikro javnog mnjenja, u datom trenutku i datim okolnostima, po prirodi su spontana reakcija, ali mogu ponekad i da izađu na tržište.

Zvižduci koji su na košarkaškoj utakmici Crvena zvezda – Olimpijakos upućeni Filipu Čoviću i DŽejmsu Gistu, izazvali su do sada nezabeležene reakcije na tu vrstu iskazivanja (ne)raspoloženja.

Doduše, Gist je i ranije u nekoliko navrata od navijača Zvezde „nagrađivan“ na taj način uz pride i pogrdno skandiranje u vezi sa njegovim igranjem u Partizanu. Suština eksplozivnih reagovanja kluba, trenera i saigrača bili su zvižduci Filipu Čoviću, sinu predsednika kluba Nebojše Čovića, uz „prigodni“ transparent na tribinama – „Tata, kupi mi klub“.

Kapiten Branko Lazić je ocenio da više neće igrati u takvoj atmosferi, ali i da se nadaju da neće biti prinuđeni „na radikalnije korake“, a u saopštenju kluba prepoznaju se razne zavere protiv Zvezde, i spolja i iznutra, te se čak lojalnim navijačima „sugeriše“ da ovim drugima spreče ulazak u dvoranu. Pominju se i pojedini mediji i jutjub kanali za koje se „zna“ ko ih vodi i zašto.

Neprimereno svakako, ali i simptomatično, i te kako.

Zvižduci i aplauzi su, nema dileme, potpuno legitimni načini da gledalac (navijač) iskaže svoje stavove o viđenom na terenu. To naravno važi i za klub za koji navijaju, zvižduk nije nikakva uvreda, i on kao način ispoljavanja stava niti jeste, niti može biti zabranjen.

Niti se pri kupovini karte iko obavezuje da će „svoj“ klub samo bodriti, biti s njim i u dobru i zlu… Zašto su onda ovi zvižduci bili toliko posebni i izazvali pravi zemljotres u KK Crvena zvezda?

Najpre, zvuči sasvim nestvarno da kapiten ekipe „preti“ navijačima, da pominje i „radikalnije mere“, ne navodeći šta bi to moglo da bude. Još je veći presedan da se pristalice tog kluba (ili bilo ko ko je platio ulaznicu) dele na „dobronamerne“ i „zaverenike“, da se jedan transparent koji nekom nije po volji, ali nikog i ne vređa, proglašava za opaku jeres.

Kao i iznošenje statističkih podataka o učincima Filipa Čovića, reagovanje na rezultat na parketu, u krajnjoj liniji – mišljenje o kvalitetu svakog aktera ponaosob. Očigledno je da su zvižduci shvaćeni kao napad na klub, „sasvim lično“, a ne kao legitimna reakcija na prilično neumerenu izjavu Čovića starijeg da nezadovoljni „naprave sebi klub, pa dovode plejmejkere“.

Što navodi na „drevna“ pitanja – čija je naša Zvezda, ili čija je više?

Filip Čović je do sada, kao i nekoliko njegovih kolega košarkaša, bio izložen mnogim vulgarnim uvredama protivničkih navijača, ali je „zvižduk pre osam“ pred svojim očigledno shvaćen kao artiljerijska priprema.

Za šta tačno, za sad nije jasno.