Aleksandar Milošević

“Bolje crven nego stručan”. Ta krilatica, nastala sredinom prošlog veka u Maovoj Kini, došla mi je, sama od sebe, iz tame nekog usputnog sećanja, dok sam u subotu uveče gledao kako se nad Čačkom uzdiže “pečurka” posle eksplozije u fabrici oružja Sloboda.

Prošle nedelje upitan sam da prokomentarišem podatak APR-a da je u Srbiji ugašen svaki drugi privredni subjekat, tojest firma ili preduzetnička radnja osnovana pre pet godina.

Na marginama Skupštine Advokatske komore Beograda, drugačije rečeno, u kafiću pored Sava centra, ovog vikenda je izbila tuča između advokata dve suprotstavljene frakcije.

"Moraćemo da uvozimo inženjere iz Indije, koji za 400, 500 evra rade 18 sati dnevno", upozorio je pre par dana biznismen Zoran Drakulić.

Ako Srbija na nečemu ima da zavidi Hrvatskoj, a da to nije more, onda su to putevi. Svako ko je ikad imao priliku da automobilom krene ka zapadu preko teritorije ove zemlje, teško da je mogao da izbegne da u sebi ne pomisli "što ne može i kod nas ovako".

Tri hiljada dinara. Toliko vredi ona gužva i lomljava prošle nedelje, kad su ljudi u stotinama stajali sabijeni na pokretnim stepenicama i po hodnicima tržnog centra Ušće da bi dobili svoju vakcinu protiv kovida i vaučer za kupovinu u okolnim radnjama.

“Sramotni, sebični predlozi koje smo videli u poslednja 24 sata, motivisani su čistom pohlepom”, grmeo je prošlog ponedeljka Aleksandar Čeferin, prvi čovek UEFA.

Aleksej Navaljni štrajkuje glađu, rusko-ukrajinski sukob je na granici nove vojne eskalacije, evropske i američke osude ređaju se na sve strane, a dva velika ruska broda mirno i bez smetnji polažu poslednje cevi u vodama Danske i Nemačke.

Besprekorno organizovan sistem zakazivanja vakcinacije začudio je mnoge naše građane navikle na anahronu, okoštalu ili prosto neprijateljski orijentisanu i demotivisanu državnu birokratiju.

Srbija nije uživala u ovako pozitivnom izveštavanju svetskih medija, kakvo ovih dana dobija zbog svoje politike vakcinacije stranaca, još od, još od... još niotkad.

Srbija je ponovo mesto paradoksa.

Dobro, nije Vučić rekao da sam baš ja u pravu. Rekao je da su frilenseri u pravu, ali pošto sam to isto pre njega rekao i ja, to mu dođe na isto.

Ovo će biti prva nedelja primene zakona o proveri porekla imovine koji je pre par dana zvanično počeo da se koristi u Srbiji.

Prošle nedelje smo na ovom mestu pomenuli promenu paradigme automobila kao privatnog vozila kojim se ljudi prebacuju sa tačke A na tačku B, a koja bi, između ostalog trebalo da od kompanije Tesla napravi firmu vrednu preko 1.000 milijardi dolara i još važnije od toga, provajdera svih naših transportnih potreba, kako god one budu izgledale, što bi trebalo da znači manje-više sunovrat za ostale auto kompanije kakve ih danas poznajemo - Folksvagen, Tojotu, Ford itd.

Tesla, kompanija koja pravi električne automobile, u petak je na berzi vredela nekih 650 milijardi dolara - otprilike onoliko koliko bi 13 država poput Srbije zajednički uspele da naprave za godinu dana. Istovremeno, to je kompanija koja je u 2020. proizvela ukupno 500.000 automobila, što je kapacitet 2,5 Fijatove fabrike u Kragujevcu.