Aleksej Kišjuhas

Spisak ipak postoji. U pitanju je spisak "stranih plaćenika i domaćih izdajnika" kao za vreme vladavine Slobodana Miloševića, Mirjane Marković i Vojislava Šešelja, te njihovih genseka i glasnogovornika koji vladaju Srbijom i danas - Vučića, Dačića i Vulina.

U priči o rudarenju litijuma u Srbiji, neretko se čuje i sledeća misao. Hajde da se u dolini Jadra, pa možda i celoj Srbiji, radije bavimo - poljoprivredom? Da je zelena poljoprivreda, a ne crna rudarska industrija naša razvojna šansa?

Prvi put nakon Drugog svetskog rata, neka država je pokrenula kopnenu invaziju na Rusiju. I to slavna Ukrajina, koju je Rusija brutalno napala i okupirala u februaru 2022. godine.

Gotove su Olimpijske igre, te sportistkinje i sportisti iz olimpijskog sela u Parizu mogu nazad svojim kućama, državama i nacijama. Brojaće se medalje za naše sproću njihovih, a umesto olimpijskog duha (dakle, mira) sport će ostati shvaćen kao nastavak rata drugim sredstvima.

Beše vaskoliko bogorađenje zbog, o jeresi, par transrodnih osoba na otvaranju Olimpijskih igara u Parizu. Zatim i zbog učešća alžirske bokserke Iman Helif, kojoj su tabloidno skidali donji veš i zagledali genitalije, proveravajući da li je dovoljno žena za taj fajt.

Počele su Olimpijske igre i ceo svet se raspamećuje - Parizom. U pitanju je simbol, pojam, legenda, mit, ali i jedan od najpopularnijih i najlepših gradova na svetu.

Sredinom 20. veka, Kina se ubrzano menjala. Nakon pobede u građanskom ratu ili revoluciji, kineski komunisti su namerili da transformišu svoju siromašnu, agrarnu i vaskoliko zaostalu državu u modernu komunističku utopiju.

Za omladinu i sve koji se tako osećaju: pre skoro četiri decenije, 13. jula 1985. godine, održani su kultni koncerti "Lajv Ejd" ("Pomoć uživo") na stadionima u Londonu i Filadelfiji. NJihov cilj bio je u prikupljanju pomoći za decu i stanovnike Etiopije koju je pogodila masovna glad.

Od previše politike, zaboravili smo na - obrazovne politike. A deca nam se ubijaju po školama, maltretiraju i premlaćuju jedni druge, kao i svoje nastavnike.

Kako se na albanskom jeziku kaže "pivo"? Ili "majka", "mir", "Kako si?", "Ja se zovem Aleksej"? "Dobar dan"? Hvala Guglovom prevodiocu, kažu se: "bira", "nena", "paćen", "Si jeni?", "Emri im ešte Aleksej". A "dobar dan" se kaže - "mirdita". I sad, zbog čega političari u Srbiji, posebno oni koji se bave Kosovom, ne govore (niti uče) albanski jezik?

Šta se dešava u Gruziji i zašto je to važno za Srbiju? Uprkos 2.500 kilometara razdaljine između Beograda i Tbilisija, one političke sličnosti, paralele i analogije između dva društva su krajnje upadljive.

Hajde opet o bojkotu. Godina je 2005. u Iraku i, dve godine nakon bombardovanja i rušenja režima Sadama Huseina, u ovoj napaćenoj zemlji su organizovani izbori.

Malo ljudi zna da je "bojkot" zapravo - prezime. Naime, postojao je izvesni i zloglasni engleski zemljoposednik Čarls Bojkot (1832-1897) koji je upravljao poljoprivrednim imanjima u Irskoj.

Neverovatno, ali istinito - postoje ljudi koji negiraju genocide. Ne samo onaj u Srebrenici, to znamo već decenijama. I tome smo intenzivno svedočili u poslednjih nekoliko nedelja povodom usvajanja Rezolucije o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama.

Za one sa jeftinijim glasačkim listićima, lokalni izbori 2. juna raspisani su u većini vojvođanskih gradova i opština: Novom Sadu, Subotici, Somboru, Zrenjaninu, Kikindi, Pančevu, Vršcu, Sremskoj Mitrovici, te Adi, Apatinu, Baču, Bačkoj Palanci, Bačkom Petrovcu, Beloj Crkvi, Bečeju, Vrbasu, Žablju, Inđiji, Irigu, Kanjiži, Kovačici, Kovinu, Malom Iđošu, Novom Bečeju, Opovu, Odžacima, Pećincima, Plandištu, Rumi, Senti, Srbobranu, Sremskim Karlovcima, Staroj Pazovi, Temerinu, Titelu, Čoki i Šidu.