Aleksej Kišjuhas

Zamislimo jednog momka koji se zvao, recimo, Karlo. Taj Karlo, sin uspešnog advokata, nije bio naročito dobar učenik u srednjoj školi, zbog slabog zdravlja ga je oslobodilo vojske, a sa 18 godina je na očev nagovor upisao Pravni fakultet. Međutim, nije revnosno polagao ispite, već je učio tzv. "životnu školu" - puno je pio i puno se tukao, uz trajne ožiljke. Bio je i kopredsednik jedne studentske družine posvećene kafanskom opijanju. Trošio je mnogo roditeljskog novca, zapadao u dugove, pisao je poeziju.

Da li se Zemlja okreće oko Sunca? Da li su čovek i druge žive vrste proizvod evolucije putem prirodne selekcije? Da li su drevni Egipćani izgradili piramide? Da li je na delu globalno zagrevanje? Da li stvari padaju zbog gravitacije? Da li je Napoleon poražen kod Vaterloa? Da li su vakcine spasile milione života? Da li je Zemlja okrugla? Da li je Milan Nedić bio fašista?

U dvočlanom domaćinstvu Kišjuhas (Aleksej i mačak Teodor Ruzvelt) sezona američkih predsedničkih (pred)izbora je praznik. Poput rakije ili heroina, ponoćne vangle sladoleda ili škembića za neke, posebna slast i jedno od mnogih grešnih zadovoljstava ovog sociologa i kolumniste su unutarstranačke i međustranačke televizijske debate potencijalnih predsedničkih kandidata preko bare. U pitanju je fantastični amalgam latinoameričkih telenovela, pevačkih takmičenja talentovane dečurlije i čiste gladijatorske borbe, zbog kojeg se uredno ostaje budnim po celu noć i zatim zadovoljno zeva ceo dan. Prateći program je, naravno, strastveno gutanje potonjih analiza, diskusija, komentara, reportaža i sličnog u vezi sa američkim predizborjem.

Svoje kolumne nikada ne pišem u prvom licu. S jedne strane, ovo je zato što mi je nekako pretenciozno i/ili nelagodno da otvoreno pišem šta sam ja to sad radio, gledao, mislio i zaključivao. Koga briga za to? S druge strane, ovo je i pomalo podla taktika. Jer ovakvim trikom kreiram iluziju objektivnosti i analitičnosti, odnosno svojevrsne distance od čitalaca i sveta. Zgodno, zar ne? Tačnije, svoje kolumne skoro nikada ne pišem u prvom licu - to učinim samo u veoma posebnim prilikama. I ovo je jedna od njih.

Biolog, geograf, antropolog i uopšte totalni naučni i publicistički genije Džared Dajmond sa Univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu (UCLA) je u jednoj svojoj fantastičnoj knjizi preneo sledeću ilustrativnu anegdotu ("Svet do juče: Šta možemo da naučimo od tradicionalnih društava?"). Stigao je u izvesno planinsko selo na Novoj Gvineji da bi posmatrao i istraživao tamošnje ptice i živi svet generalno. U ovoj oblasti žive pripadnici tzv. "primitivnih" plemena i klanova Dani, Faju, Daribi, Enga, Fore itd.

Srbija je zemlja koja je nastala na periferijama dva nekadašnja carstva: Otomanskog i Austrougarskog. Njihovi centri bili su podalje odavde. Drugim rečima, današnja Srbija je sastavljena na teritoriji rahmetli turske i blaženopočivše austrijske provincije. "Iskustvo nam je palanačko", dodao bi Konstantinović u onoj čuvenoj, a nepročitanoj knjizi.

U ponedeljak je u Višem sudu u Beogradu održano (drugo) nisko i bedno ročište za rehabilitaciju fašiste, Hitlerovog sluge i narodnog izdajnika Milana Nedića. U pitanju je nešto što je prvorazredno skandalozno i poremećeno, te duboko nemoralno i grubo nepravedno. Uz to je i apsurdno, jer se na ovaj način sudi jednom sudskom postupku koji nikada nije ni održan.

Već godinama internetima i njihovim društvenim mrežama kruži otprilike ovakva priča: "Kada su Amerikanci počeli da šalju astronaute u svemir, shvatili su da obične hemijske olovke ne rade u bestežinskom stanju.

Sačuvaj bože i gospođi pomiluj na šta je ličilo polaganje kamena temeljca za izvesne Centre izvrsnosti Univerziteta u Kragujevcu. Planirani naučni i istraživački centri mahom imaju biti medicinske prirode, među kojima su kameno utemeljeni i Centar za istraživanje matičnih ćelija, Centar za molekulska i celularna istraživanja, Banka matičnih ćelija i drugi.

I autorska prava vremenom umiru sa autorom. Tačnije, 70 godina nakon smrti autora. Ovo važi i kada je u pitanju (zlo)delo poput "Mein Kampf" ("Moja borba"), a autor Adolf Hitler. I upravo se to dogodilo 1. januara ove godine, 70 godina nakon što je Hitler izvršio samoubistvo u bunkeru u Berlinu. Nemačka savezna država Bavarska je bila postala pravni naslednik autorskih prava na ovaj opaki knjižurak, odlučivši da ga ne preštampava i ne zarađuje na jednoj književno-ideološkoj nesreći, ali nedavno je to pravo izgubila i knjiga je ušla u javni domen.

Za muzički pismene ili bar obaveštene, glavna vest prošlog petka bio je izlazak novog albuma Dejvida Bouvija. Nazvan "Blackstar" ili "Crna zvezda", bio je to Bouvijev 25. studijski album po redu, a pojavio se na njegov 69. rođendan. Došao je i prošao vikend. U ponedeljak je glavna vest glasila: Dejvid Bouvi je preminuo. Tek tada smo saznali da se, "gaseći vatru benzinom", skoro dve godine borio sa kancerom. I da je, rečima njegovog producenta, ovaj muzički album zapravo bio Bouvijev pažljivo isplanirani oproštajni poklon svetu.

U danima praznične šeme, odnosno posve fizičke ili telesne preopterećenosti građana prasetinom i ruskom salatom, ministar prosvete Srđan Verbić je u razgovoru za Politiku progovorio o preopterećenosti đaka po školama u Srbiji. I u tom kontekstu se, kao i ranije u govoru pred Nacionalnim prosvetnim savetom, jeretički hrabro usudio da dovede u pitanje trenutni položaj i (be)smisao veronauke u istim: "Lično smatram da bi u ovom trenutku najsmislenije rešenje bilo da se građansko vaspitanje i veronauka svedu na četiri razreda.

Opet o horoskopu. Tačnije, o blistavom proterivanju horoskopa sa stranica "Danasa" kao hrabrom, moćnom i inspirativnom činu koji ovaj put zahteva i odbranu i zaštitu, a ne samo poštovanje i divljenje. Naime, odluka o ukidanju rubrike horoskop u "Danasu", a na sugestiju Centra za promociju nauke, nije se dopala svima. I često je po sveznajućim društvenim mrežama, uz gunđanje o(t)pisivana kao mnogo vike ni oko čega, bura u naprstku vode, ili pak kao nekakva elitistička mudroserija. Tipična reakcija simpatizera astrologije iz plakara ili navodno liberalnih dušebrižnika na ovu sjajnoću od izgnanstva glasila je - horoskop je legalan i bezopasan.

"Svaka čast Vučiću, za samo par meseci je svojim predanim radom i požrtvovanjem doprineo da..." - jel' ovako beše glasila botovska copy/paste poruka ispod internet vesti o svemu, a naročito svačemu? S tim u vezi, vaistinu svaka čast Vučiću, jer pronalazi neobično mnogo vremena da piše autorske tekstove za dnevne listove u Srbiji.

Ministru vojske Bratislavu Gašiću dogodila se frojdovska omaška koja je usput bila i seksistička, mizogina i naprosto džiberska. Radi se o osam iskrenih reči koje su samo njemu bile duhovite i simpatične ("Što volim ove novinarke koje ovako lako kleknu!"), ali iza kojih se poput geoloških naslaga valja društveno nasleđe patrijarhata i prostačkog mačizma, te političke bahatosti i nevaspitanosti, pritisaka na medije i neskapiravanja odgovornosti.