Aleksej Kišjuhas

Bajata vest glasi ovako: američka pevačica Barbra Strajsend je 2003. godine pokušala da sakrije, suzbije širenje ili cenzuriše fotografije svoje kućerine na plaži Malibu u Kaliforniji. Naime, Strajsend je za 10 miliona dolara bila tužila izvesnog fotografa i zaštitara životne sredine Kena Adelmana, koji je iz vazduha slikao obalu ove bogataške plaže, i to u naučne i istraživačke svrhe.

„Ne prodajem ništa, samo se hvalim": ovaj kolumnista trenutno piše doktorat, a radi i kao asistent na predmetu Pisanje naučnog rada (između mnogih ostalih) na osnovnim studijama na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Velika voda se još nije bila povukla, a krenulo se u upiranje prstima. Prirodno poput elementarne nepogode, čovek se pita ko je krivac za nevolju koja ga je snašla. "Kriv je bog", bilo je objašnjenje do tada suvislog i u sveopštem haosu dobrodržećeg direktora Srbijavoda, Gorana Puzovića. "Kriva je gej parada", uputiše svoju interpretaciju predstavnici srpskog pravoslavnog boga na zemlji.

Dok se u Srbiji odvijao zastrašujući potop biblijskih (manje mitološki: njuorleanških) razmera, te među ljudima probudila davno zaboravljena solidarnost, u Srpskoj pravoslavnoj crkvi se paralelno događao potop svesti. I savesti.

Da li je u Rimskom carstvu bilo antiglobalista? One desne provenijencije? Naime, da li su se stanovnici po obodima ovog carstva pompezno brinuli za svoj nacionalni identitet i kulturu? Jesu li se lokalni starci od Hadrijanovog zida, preko ovdašnjih Viminacijuma i Sirmijuma, sve do Aleksandrije i Judeje bunili zbog mermernih antičkih kipova, mozaika i vaza koje je globalizujuća grčko-rimska kultura sejala unaokolo?

Interneti su jedna velika stvar. Toliko velika da su bistri ljudi vremenom počeli da formulišu "zakone", "aksiome" ili implicitna pravila po kojima internet funkcioniše. Jedan od njih je "Poov zakon" iz 2005. godine, nazvan po izvesnom Nejtanu Pou, koji ga je i osmislio, a koji tvrdi da je na internetu teško razlikovati istinski fundamentalizam ili ekstremizam od satire ili sprdačine na račun tog ekstremizma. Teško je ukoliko autor prikrije svoje namere, naravno.

U svojevrsnoj medicini za umno siromašne, Republička radiodifuzna agencija (RRA) je ustvrdila da je došlo do "metastaze sveukupne medijske patologije". Razlog? Gostovanje izvesnog Aleksandra Kristijana Golubovića u nekakvoj emisiji na TV Pink, a koje su zatim prenele i mnoge druge televizije, zbog čega je RRA pokrenula postupke za izricanje mera protiv dotičnih zabavljača publike u borbi za rejting.

U martu je počelo emitovanje nove inkarnacije kultne naučne dokumentarne serije "Kosmos", koju je prvobitno vodio Karl Sejgan, a danas to čini Nil de Gras Tajson. Za one sa jeftinijim ulaznicama, Sejganov "Kosmos: Lično putovanje" iz 1980. godine bio je jedan od najpopularnijih naučnih programa širom sveta, uključujući tu i bivšu Jugoslaviju.

Sve nas zainteresovane za popularnost u svom mikrosvetu (dakle, ljude), kao i onu podvrstu čoveka zainteresovanu za rejtinge u političkom svetu, često muči odgovor na jedno pitanje: kako biti i ostati upamćen? Ili bar primećen, ako već ne legendaran? Dođavola, kako biti - zanimljiv? Interesantan? Uzbudljiv? Kako navodi psiholog i kolumnista Gardijana Oliver Berkman, živimo u "Dobu zanimljivosti", jer privlačenje pažnje znači i privlačenje novca. Osim što je ovako bilo skoro oduvek, u svakom dobu.

Trojica politikologa sa Dartmuta, Harvarda i Prinstona su pre dve nedelje upitali preko 2.000 uzorkovanih Amerikanaca dva jednostavna pitanja: gde se na mapi nalazi Ukrajina i kakvu reakciju od strane Sjedinjenih Država u vezi sa ukrajinskom krizom priželjkuju. Prvo, pokazalo se da tek svaki šesti Amerikanac u uzorku (16 odsto) ume tačno da pokaže gde se Ukrajina nalazi.

Svi smo pogledali bar jedan tinejdžerski film u kojem se neki štreberko i/ili ružnjikava cura prizovu pameti, potpuno promene svoj fizički opis i ponašanje, te postanu najpopularnija osoba u školi. Dečaci obično pobede u nekakvom loptanju u par poslednjih dramatičnih sekundi dok je devojkama u toj gužvi mnogo lakše i ne moraju ni da se oznoje.

Prošla nedelja je bila izuzetna za istoriju univerzuma. Pardon, za istoriju čovekovog razumevanja istorije univerzuma. Kosmos, hladan i razvučen kakvim ga je Veliki prasak dao, ostao je nezainteresovan za naša sitna razumevanja i skapiravanja. A, vaistinu, dao ga je Veliki prasak, kako su dokazi iz prošle nedelje i definitivno potvrdili.

Nekada pogrešimo. Ili zabrljamo. Ali to je okej, zar ne? Uostalom, već imamo čitav niz spremnih opravdanja za naša brljanja: "Grešiti je ljudski", "Pogreši čovek", "Učimo na greškama" i tome slično. Ovo poslednje je posebno uporno i sveprisutno. Svi se sećamo životnih trenutaka kada nam je nešto zaista traljavo išlo, kada smo grešili, ali zatim postajali sve bolji i bolji. Holivud je riznica ovakvih inspirišućih motiva, od "Bekstva iz Šošenka" do "Rokija III".

„..nauka je suprotstavljena teološkim dogmama zato što se nauka zasniva na činjenicama. Za mene, univerzum je samo jedna velika mašina koja nikada nije nastala i koja nikada neće nestati. Ljudsko biće nije izuzetak od prirodnog poretka. Čovek, kao i univerzum, je samo mašina ... ono što nazivamo 'dušom' ili 'duhom' nije ništa više od sume funkcionisanja tela. Kad ovo funkcionisanje prestane, nestaju i 'duša' ili 'duh'".

Ljudi gutaju medijske senzacije kao prženi lešnik ili slani kikiriki. Posebno ako se radi o tzv. crnoj hronici i pričama o tome da je muž ucmekao ženu ili žena sekirom nasekirala muža. Ili da je prebijen policajac ili vozač autobusa, silovana maloletnica ili baba, zaplenjen heroin ili dečja pornografija, šta nas već pali. A ako je akter kojim (ne)srećnim slučajem slavna ličnost - javnost ume da odlepi kao Mlađan Dinkić sa obećanjima u predizbornoj kampanji.