Aleksej Kišjuhas

Gradski trg, kao osnovni urbanistički izraz javnog prostora, oduvek je bio središnja tačka kulturnog, političkog i društvenog života zajednice. Od Ura i Uruka, preko atinske agore i rimskog Foruma, sve do pijaca renesansne Firence i Venecije, gradski trg je bio i realno i simboličko mesto na kojem se projektuju kolektivno blagostanje, mogućnosti i aspiracije gradskog čoveka.

Približavaju se najnoviji neočekivani i ničim izazvani izbori, a pitanje na usnama mnogih partijskih trudbenika i trustova je, kao i obično: kako će Srbija glasati? Poput modernih vračeva i proroka, mnogi sociolozi, politikolozi, famozni politički analitičari i ostali politički meteorolozi opsedaju televizijske studije i nude svoje prognoze.

„Nemamo za cigare, al' imamo vatre!" je, navodno, grafit koji je ovih dana osvanuo u Sarajevu. Na zidovima zgrade Vlade Tuzlanskog kantona napisano je "Smrt nacionalizmu!", više puta. I ova dva grafita najbolje oslikavaju "bazu" pobune koja je započela u Bosni i Hercegovini prošle nedelje.

Osim što je na filmskom platnu bio Han Solo, Indijana Džons, Blejd Raner ("Istrebljivač") i još gomiletina bogova iz panteona popularne kulture, Harison Ford je akcioni heroj i u životu van bioskopa. Jedna od njegovih strasti je pilotiranje helikopterima uz pomaganje ljudima unaokolo za džabe.

Kako nastaju revolucije? Od Tukidida preko Marksa naovamo, pametni ljudi su tvrdili da do njih dolazi usled nekakvog nezadovoljstva i nekakve materijalne bede običnog čoveka. Neki drugi pametni ljudi, poput Tokvila, tvrdili su da je njihov uzrok u pojavi novih, revolucionarnih ideja među građanstvom. I neku verziju ove priče su usvojili i laici - do pobuna dolazi zbog manjka novca u novčaniku ili zbog viška ideja u glavi.

„Istorijski dan" je bila sintagma na usnama Ivice Dačića i Štefana Filea u utorak, 21. januara 2014. godine. Na dan izvesne Međuvladine konferencije, kojom Srbija zvanično započinje pregovore o pristupanju Evropskoj uniji. Dačić je dodao i da je u pitanju "najvažniji događaj za Srbiju od Drugog svetskog rata".

Na rođendan Stivena Hokinga, 8. januara, blistavu tamu knjižarskih polica obradovao je srpski prevod njegove knjige "Kratka povest mog života" ("My Brief History", 2013). Koji se pojavljuje samo četiri meseca nakon belosvetskog izdanja, što je, uzgred, retka čast zbog lokalnog pravila o višedecenijskim kašnjenjima prevoda aktuelnih naslova.

Ako je verovati novom prirodnjačkom dokumentarcu u BBC produkciji, mladi delfini se - drogiraju. Naime, najnoviji televizijski dokumentarac "Dolphins: A Spy in the Pod" (2014), koji u saradnji sa brojnim zoolozima potpisuje nagrađivani producent Džon Dauner, skrivenom kamerom je zabeležio sledeće ponašanje. Delfinska omladina pažljivo rukuje jednom otrovnom vrstom ribe, blago je žvaće, a zatim dodaje sledećem delfinu do sebe.

Zamislimo sledeću situaciju: mi smo vlasnici određene privatne firme. Nazovimo je "Srbija, d.o.o.", od milošte. Negde krajem 2000. godine smo jedva – motkama, ali uspešno – najurili dotadašnjeg direktora. Inače čistog kriminalca i lopova koji se u kancelariju zatvorio i nije hteo da je napusti. Obili smo bravu i isterali ga vatrom.

U ponedeljak je preminuo Mihail Timofejevič Kalašnjikov. Samouki izumitelj, tenkista, mehaničar, ratni veteran, pesnik i čovek čije je legendarno prezime od Kamčatke do Aljaske - dužim putem - sinonim za tehničku genijalnost i moralnu kontroverzu. Kao i za neke od najprogresivnijih, ali i najodvratnijih (na)oružanih pokreta i formacija u modernoj istoriji.

Nekoliko kviz pitanja na početku. Prvo, koliko suverenih država se nalazi na teritoriji Afrike? Zatim, koliko kilometara je dugačka reka Amazon? Na kraju, koliko studijskih albuma imaju Rolingstonsi? Odgovorimo na ova pitanja koristeći neki (razumni) opseg, ali za koji smo bar 98 odsto sigurni da je tačan. "U Africi ima između 35 i 45 država" ili "Amazon je dug između 10 i 15 hiljada kilometara" ili "Stonsi su snimili između 15 i 20 studijskih albuma", na primer.

U decembarskom izdanju časopisa "Science" objavljena su uzbudljiva otkrića o mogućnosti (davnog postojanja) života na Marsu. Naime, izvesno kamenje i sedimenti na koje je nabasao čuveni robotoliki rover "Kjuriositi" (Curiosity) upućuju na drevno okruženje koje je bilo pogodno za postojanje mikrobiološkog života.

Kakav je osećaj sprečiti drugo ljudsko biće da po zimi ima krov nad glavom? I tamo tanjir supe ili bar koricu hleba i šolju toplog čaja? I to ne indirektno - kao npr. radom u firmi koja ruši dotrajale zgrade ili glasanjem na izborima ili prebacivanjem kanala sa reklamom za humanitarnu akciju i slično.

Zamislimo i zatim naglas ispričajmo neku lošu stvar koju smo uradili. "Prebio sam sina za mali nestašluk koji je napravio, a zapravo me je iznervirao šef." "Nije bilo posla, pa sam usamljenim gospođama prodavao svoje telo za novac."

Tresla se Ravna gora, rodio se miš. Najnoviji odurni pokušaj istorijske revizije istine, dobra i zla, koji potpisuje Radoš Bajić a TV pretplatom plaćaju građani Srbije ispao je - mršav i dosadan. Od besmisleno dugih kadrova koji teraju na zimski san do jednodimenzionalnih, stereotipnih likova dobrih seljaka, podlih Hrvata i naivnih komunista.