Aleksej Kišjuhas

Ko je čuo za zloglasnog renesansnog slikara i vajara Danijelea Rikjarelija? A za Mikelanđela Buonarotija? Prvo poznati: Mikelanđelo je, između ostalog, bio angažovan i na oslikavanju zida oltara Sikstinske kapele, oko dvadeset godina nakon prvobitne „tezge“ - monumentalnih freski na tavanici. Ovaj oltar, sa temom Strašnog suda, predstavio je biblijske figure mišićavim i prilično nagim.

Nedavno su Beograd, u kratkom roku, posetile dve međunarodne zvezde: propovednik Nik Vujičić i humanoidni robot Asimo. I sa sobom donele dve temeljno različite poruke. Prvo, Vujičić je poručivao da ne odustajemo od onoga što smo sebi uvrteli u glavu. Zatim, da treba da živimo slobodno i bez ograničenja. Onda, da je život čudo jedno i da treba biti srećan. Spomenuo je i da ne zaboravimo da se pomolimo pre spavanja i da ljubimo boga svaki dan.

Bilo je pitanje dana kada će radikalni islam otkriti YouTube. I, povodom nekakvog idiotskog video-klipa kakvih je na tim internetima kvadrilion, baš na 11. septembar, počelo se izlivati nasilje od Egipta preko Libije sve do Novog Pazara.

Kao što je mnogima poznato, u „Autostoperskom vodiču kroz galaksiju“ Daglasa Adamsa nudi se odgovor na tzv. Krajnje Pitanje Života, Univerzuma i Svega. Naime, u sjajnom satiričnom trenutku ovog naučnofantastičnog romana, vanzemaljska civilizacija sa fetišem ka metafizici izgradila je superkompjuter u nameri da mu postavi pitanje o toj prokletoj suštini i tom vraškom smislu života i ostalog.

Pre sedam dana, novu sezonu Bitef teatra otvorila je premijera drame „Daleko“, po tekstu Tamare Bosak i u režiji Nenada Prokića. I tik do plakata za dotičnu stavljena je fotografija nedavno preminulog Nila Armstronga, a režiser je u jednom intervjuu istakao da predstavu posvećuje ovom astronautu i njegovom podvigu.

Zamislimo sledeće: osvanulo je prelepo jutro, a mi na terasi uz kafu listamo današnje novine. I u rubrici „Zanimljivosti“ ili „Luda planeta“ spotaknemo oči o sledeću vest iz bratskog i srdačnog Zimbabvea: Predsednik lokalnog odbora novoformirane političke partije u gradu Kvekve zatvorio svoje partijske kolege u improvizovani zatvor u obližnjoj džungli. Naime, edukuje nas novinar, višestranački sistem i ta demokratija su nedavno uvedeni u ovaj region u Zimbabveu, prevashodno naseljen domorocima iz plemena Kvakiutl. Dotični se tradicionalno bave stočarstvom ili rade u rudnicima zlata koje drže lokalni moćnici.

Ekstremni desničar i po sopstvenim rečima „militantni nacionalista“ Andres Brejvik, koji je u svom pohodu protiv multikulturalnosti ubio 77 i ranio 242 mladih ljudi, a u slobodno vreme se divio Radovanu Karadžiću, provešće najmanje 21 godinu u zatvoru.

Nakon kvalitetno završenih Olimpijskih igara, nekvalitetni komentari ne prestaju. Naime, sportski neobrazovani i neobavešteni komentatori (uključujući tu i gorepotpisanog), posvetili su se fenomenima mimo svog tog blistavog utrkivanja i loptanja unaokolo.

U društvu nevoljnom da se pogleda u ogledalo nacionalni sport je promašivanje teme. Slučaj nasilne smrti jednog štićenika u nekakvom „duhovnom rehabilitacionom centru“ i uopšte batinanja kao metoda lečenja narkomanije samo je nova tema za istu disciplinu.

U Helsinkiju, 31. jula, Brus Springstin i I Strit Banda završili su posetu Evropi u okvirima svoje „Wrecking Ball“ turneje. Autor ovih redova u društvu Senke, Dušana, Radovana i Zorana uputio se na dve stanice Gazdine „Kugle za razbijanje“ - one u Pragu i u Beču, na uzastopnim koncertima 11. i 12. jula.

Nemačka je dvadesetih bila središte ekspresionizma i moderne umetnosti. I tada se promenila vlast. Izvesni Jozef Gebels, rajhsministar za javno prosvećivanje i propagandu, tako je zabranio dela nemačkog ekspresionizma, smatrajući ih lišenim svakog osećaja za patriotizam, za nacionalno i rasno. Učinio je to iz duboko konzervativnih i antisemitskih pobuda, ali i zbog jedne univerzalne ideje, koja traje od Platona naovamo, a to je da umetnost treba da služi nekakvoj svrsi i da su ta svrha država i nacija, odnosno njihovo oplemenjivanje. Jer, i plećato veliki Platon je, diveći se Sparti, u kojoj, uzgred, umetnosti nije ni bilo, insistirao na dirigovanoj umetničkoj proizvodnji. Onoj koja budi patriotska osećanja kod građana treniranih za rat.

Nemački filozof, te društveni i kulturni kritičar Teodor Adorno je odlično poznavao muziku, ali je mrzeo džez. Naime, bio je odličan pijanista i aktivno se bavio komponovanjem paralelno sa akademskom karijerom, ali je sa „svim tim džezom“ imao nekakav problem.

Pokušaji da se (zlo)upotrebi religija da bi se lakše prodala nauka nisu novi. A posebno sporno je kada se ovom taktikom služi da bi se prodala religija. Albert Ajnštajn je verovatno najzvučnije ime u nizu takvih „grešnika“ - Ajnštajn se obilato koristio metaforama o bogu da bi javnosti približio neke naučne ideje. Zbog ove nepromišljenosti zloupotrebljava ga religija, prodajući ga za vernika, što nije bio.

Da li nam se činilo da je u subotu dan trajao duže? Ako jeste, biće da je zato što jeste trajao duže - čitavu sekundu. Tridesetog juna, u noći između subote i nedelje, naučnici i specijalni agenti su vremenu dodali jednu sekundu više. Jer kao što postoje prestupne godine, postoje i svojevrsne prestupne sekunde. Naime, svetsko vreme se već neko vreme ne meri preko obrtanja planete Zemlje, već se za to koriste tzv. atomski satovi.

Fermijev paradoks dobija naziv po čuvenom nuklearnom fizičaru i nobelovcu Enriku Fermiju, poznatijem kao (uz Openhajmera) tvorac atomske bombe. Uzgred, imao je i tu čast da se jedan, i to jubilarni stoti, hemijski element nazove po njemu - fermijum. I sad, u neformalnim razgovorima sa kolegama fizičarima koji su, baš neobično, bili na temu vanzemaljaca, Fermi se zapitao - a gde su ti vanzemaljci dosad? Šta čekaju?