Aleksej Kišjuhas

Bauk kruži Srbijom - bauk obojene revolucije.

Završavaju se upisni rokovi i prijemni ispiti na fakultetima u našoj Republici. A kakve su želje i ambicije naših budućih studentkinja i studenata? Ukratko - svi ili većina bi u programere, a malo njih na jezike i društvene nauke.

Vladimiru Putinu i putinoidima baš ne ide od (čvrste) ruke. Planirao je da osvoji Kijev i Ukrajinu za tri dana.

Ako je verovati rezultatima popisa stanovništva, ubedljiva većina građana Srbije su vernici. Gospodi pomiluj. Hrišćanskih vernika je najviše, oko 5,76 miliona ili 86,6 odsto građana.

Njegova osnovna pravila (propagande) su sledeća: nikad nemoj dozvoliti da se javnost ohladi; nikad nemoj priznati grešku; nikad nemoj priznati da ima nečeg dobrog kod tvojih neprijatelja; nikad nemoj prihvatiti krivicu; koncentriši se samo na jednog po jednog neprijatelja, i njega okrivi za sve što je loše; ljudi će radije poverovati u veliku laž, nego u malu; a ukoliko je ponavljaš dovoljno često, ljudi će je vremenom prihvatiti.

Jošte živi, duh naših dedova? Ili ne živi? Naime, politikološkinja Mirjana Kasapović sa Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu nedavno je objavila polemički tekst ili naučni osvrt u časopisu Anali Hrvatskog politološkog društva sa naslovom Zbogom postjugoslavenstvu!

Na početku kultnog filma Matriks (1999), protagonista Neo (Kijanu Rivs) sakriva novac u knjigu neobičnog naslova - Simulacija i simulakrum. Nimalo slučajno.

Ove sedmice, kalendar je postao gust za razne demonstracije nezadovoljstva. I dok se radije bavimo impresivnim protestima Srbija protiv nasilja, ili kontramitingom Srbija nade u organizaciji Srpske napredne stranke, u Beograd pristižu i - litije u organizaciji Srpske pravoslavne crkve.

Mihal Ramač je preminuo u subotu, u svom domu u Petrovaradinu. Posle kraće i teške bolesti, kako o tome pišu novine. Za prijatelje "Miša", odnosno "Mižo" na rusinskom, bio je legendarno ime, novinarska i urednička veličina. I veliki pesnik, književnik, prevodilac i intelektualac.

Dete je ubilo osmoro dece i čuvara u školi. Koji su uredno sedeli u svojim školskim klupama, na dežurstvu ili času istorije. Ali i sedeli u društvu i kulturi koje poseduju višak vatrenog oružja po domaćinstvima, odnosno višak istorije za svariti u želucu i umu.

Albanofobija u Srbiji još nije umrla, a ka'će ne znamo. I što je krajnje neobičan osećaj straha, prezira i mržnje prema Albancima, bar za državu i društvo koji formalno žele Kosovo sa većinskim albanskim stanovništvom u svom sastavu, zar ne? Ili to, po starom-lošem običaju, Srbija želi Kosovo - ali bez kosovskih Albanaca u istom?

Naše društvo se silno uzrujalo, coktalo i kršilo prste zato što je (prvo odistinski, a sada estradni) gangster Kristijan Golubović učestvovao u snimanju muzičkog spota u osnovnoj školi u Beogradu.

Da li je draga čitateljka čula za - placebo efekat? Za snagu ili moć tzv. autosugestije? U lečenju, ali i ovako, u životu?

Na Uskrs se uvek valja podsetiti da smo smrtni. Kao osobe, kao ljudi, kao planeta, i kao čitav svet. Život je smrtonosna bolest. Život je samo ona crtica između dve godine na nadgrobnom spomeniku.

Penetracija Jakova Milatovića u drugi krug predsedničkih izbora u Crnoj Gori proslavljena je pesmom Beograd Svetlane Ražnatović Arkan. "Znam za jedan grad, zove se Beograd" i "Moj Beograde, zagrli me", pevala je tada srpska mater Ceca sa zvučnika u Podgorici. Isto su pevali i izborni slavljenici. I to je, otprilike, sve što valja da znamo o ovim izborima.