Aleksej Kišjuhas

Burka je samozvani odevni predmet koji pokriva ukupno ženino telo, uključujući tu i njeno lice. Ona je karakteristična za posebno konzervativnu interpretaciju islama, odnosno onih delova Kurana u kojima se govori o "skromnosti" u oblačenju. Njeno nošenje bilo je obavezno jedino u Avganistanu, tokom vladavine talibana. Praktično, u pitanju je crna ili plava zavesa koja se nosi preko odeće, od glave do pete, sa majušnim prorezom za oči.

Ovih dana obeleženo je 75 godina od nastanka engleskog izdavača „Penguin Books“. U pitanju je izdavačka kuća koja je izmenila izdavaštvo i čitanje, čineći ga revolucionarno dostupnim i popularnim. Naime, osnivač „Pingvina“ bio je Alen Lejn, već zaposlen u jednoj izdavačkoj kući. Vizionarski genijalno, Lejn je bio nezadovoljan činjenicom da na tržištu ima isuviše malo (dakle, gotovo nimalo) savremene književnosti po pristupačnim cenama. Maštao je o jeftinim, a kvalitetnim novim knjigama koje se prodaju po železničkim stanicama, robnim kućama i trafikama. To jest, želeo je da dobre knjige učini dostupnijim za sve.

Šta nas čini srećnim? A nesrećnim? Možemo li to znati i predvideti? Teško, slabo i traljavo. Barem ako poverujemo Danijelu Gilbertu, profesoru psihologije sa Harvarda - a nema razloga da to ne učinimo. Prisetimo se samo, čak i ako nismo čitali fantastične radove Gilberta i saradnika. Kako mislimo da ćemo se osećati ako tim za koji navijamo pobedi u važnoj utakmici? Presrećno.

Počelo je ubistvom. Maloletni B. J. je optužen za ubistvo maloletnog D. S. I to u multietničkom i tobože mirnom vojvođanskom selu Jabuka. Navodno, zbog optužbe o ukradenim patikama. Međutim, B. J. je bio Rom, a D. S. je bio Srbin. Barem su im tako rekli roditelji, a oni su im u to poverovali.

Oskar Vajld je umeo reći da život imitira umetnost. Mnogo češće, međutim, umetnost je ta koja imitira život. O tome podsticajno svedoči profesor marketinga i primenjene ekonomije Brajan Vonsink sa Univerziteta Kornel. Naime, u jednom interesantnom radu objavljenom u aprilu ove godine, Vonsink je istraživao različite slike biblijskog hepeninga poznatog kao Tajna večera.

Bubašvaba je jedan fascinantan darvinistički stvor. Neke vrste bubašvaba mogu preživeti mesecima bez hrane. Neke mogu biti bez vazduha duže od 45 minuta. Mogu preživeti šest do petnaest puta jaču nuklearnu radijaciju od čoveka. Kao i biti uronjene u vodu duže od pola sata. Udvaraju se složenim ritualima, a privlače feromonima.

Za takozvane rijaliti (reality) televizijske programe valja zahvaliti - štrajku. I to štrajku dva sindikata američkih filmskih i televizijskih scenarista koji je trajao od marta do avgusta 1988. godine. U najdužem štrajku te vrste učestvovalo je preko 9.000 scenarista, i ovo se drastično loše odrazilo na američki TV program i njegovu gledanost.

Kako stvoriti život - bez prevrtanja po krevetu? Prvi ozbiljniji pokušaj takve vrste bio je još 1952. godine, od strane Stenlija Milera i Harolda Urija na Univerzitetu u Čikagu. Imitirajući uslove koji su nekada postojali na Zemlji, u zatvoreni sistem posuda stavili su metan, amonijak, vodonik („atmosferu“) i vodu („okean“), te putem elektroda simulirali munje i gromove.

U subotu, petnaestog maja, beše stotinu godina od osnivanja jednog fudbalskog kluba: FC St. Pauli iz Hamburga. Istovremeno, beše to i stotinu godina jednog kulturološkog i sociološkog fenomena. Naime, drugoligaš FC St. Pauli je sve samo ne uobičajeni fudbalski klub.

Neandertalci su čovekovi najbliži rođaci. To jest, bili su dok nisu misteriozno nestali pre oko 30.000 godina. Živeli su u Evropi, na Bliskom istoku i u Zapadnoj Aziji. Imali su veliku glavu i nos, najverovatnije crvenkastu kosu i bleđi ten. I mozak nešto veći od našeg. Koristili su sofisticirane alate, kontrolisali vatru, organizovali svoj životni prostor, lovili, ukrašavali predmete i međusobno razgovarali. Ranije se mislilo da su neandertalci neposredni čovekovi preci, međutim, danas je izvesno da je u pitanju druga, iako najbliža, vrsta. I da su oni i ljudi živeli zajedno, jedni pored drugih. I to bliže nego što se i pretpostavljalo.

Kada je sociologija nastajala, institucionalizovala se i preporučivala kao nova nauka, ona je to činila sa obećanjem da će poboljšati društvo i rešiti društvene probleme. Pojedini osnivači sociologije su iskreno verovali u tu mogućnost. Drugi su je obećavali znajući da jedino tako mogu uspeti u nameri da se bave naukom koja ih je zainteresovala.

Jedan od važnijih profesionalnih i etičkih imperativa novinarstva je nepristrasnost. Dotična vrednost je sastavni deo praktično svih novinarskih kodeksa na planeti. U praksi, to se obično postiže izveštavanjem o obe strane nekog događaja i podvodi pod vrednost uravnoteženosti. Na primer, u izveštajima ili reportažama koje se tiču nekog sukoba, uvek će postojati dve strane i građani treba da znaju i šta druga strana sukoba misli o svemu.

Osnivač evropske sociologije Emil Dirkem, živeo je u istinski tranziciono vreme. Bilo je to doba francuske Treće republike i afere „Drajfus“. U ovom periodu, Francuska se i definitivno modernizovala, odvojila crkvu od države, reformisala obrazovanje, te zaboravila na carstva i monarhije uopšte. Naravno, konzervativci, klerikalci i tradicionalisti svih farbi glasno su se protivili svemu modernome.

U Vatikanu se konačno sluša i dobra muzika. I, posve neverovatno, hrišćanski se prašta. U tekstu zvaničnih vatikanskih novina „Oservatore Romano“, a koji potpisuju izvesni Đuzepe Fjorentino i Gaetano Valini, objavljen je hvalospev na račun Bitlsa, sve sa slikama na naslovnoj strani.

Zašto materija uopšte ima masu? Od čega se kosmos zaista sastoji? Postoje li više od tri dimenzije? Postoji li teorija - svega? Nisu li ova pitanja uzbudljiva? Ne misle svi tako. Mnogima, ili čak većini, zanimljivije pitanje je - da li će biti smak sveta?