Aleksej Kišjuhas

U jednom sjajnom iako kompleksnom teorijskom radu iz 1936. godine, veliki sociolog Robert K. Merton bavio se veoma zanimljivim fenomenom: nepredviđenim ili nenameravanim posledicama onoga što radimo. Dakle, rezultatima naših aktivnosti koje uopšte nismo hteli da se dogode kada smo planirali tu aktivnost. Fenomen je banalan i poznat: razmenili smo par rečenica sa nekom devojkom, bez namere da ona završi u našem krevetu.

Na ulazu u Apolonov hram i Pitijino proročište u Delfima stajale su reči „Gnothi Seauton“, odnosno „Spoznaj sebe“. Proročanstva u stranu, ova rečenica pripisuje se najvećim antičkim misliocima: Talesu, Heraklitu, Pitagori i Sokratu. Nju je moguće shvatiti kao moto ukupnih antičkih intelektualnih napora, te kao inspiraciju svim kasnijim nastojanjima za racionalnim objašnjenjem sveta oko sebe i sebe samih. Spoznati sebe - zašto smo ovakvi kakvi jesmo i koje je naše mesto u svetu - sigurno je najveći ideal i najviši cilj svakoga ko se spoznajom bavi.

Sociologa Maksa Vebera valja čitati i kada se promišlja odnos između crkve i države. Izmišljanjem univerzalističkih monoteističkih religija na planeti, veli Veber, dogodilo se nešto istinski novo i neobično. Univerzalna crkva je organizacija posebne namene, i ona predstavlja zajednicu stvorenu izvan i iznad onih koje su do tada tradicionalno postojale, poput partikularnih, ritualnih porodičnih ili plemenskih kultova. Uz to, svaka od „velikih“ svetskih religija vodi poreklo od jednog proroka ili harizmatskog lidera, dok tradicionalne porodične i obredne prakse imaju nepoznato i neistorijsko poreklo.

Profesor Leonard Klajnrok sa Univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu (UCLA) bio je prva osoba koja je uspešno povezala dva računara, te poslala neku informaciju sa jednog na drugi. Bilo je to pre četiri decenije, 29. oktobra 1969. godine.

Engleski lekar Endru Vejkfild je 1998. godine objavio rad u jednom uglednom medicinskom časopisu gde se bavi odnosom između autizma i određenih stomačnih upala i bolesti. Međutim, roditelji autistične dece iz Vejkfildovog istraživanja bili su ubeđeni da su se simptomi autizma pojavili neposredno nakon što su njihova deca bila vakcinisana. Zainteresovan za ovakvu interpretaciju medicinske stvarnosti, Vejkfild je sazvao konferenciju za štampu i, bez ikakvih dokaza, bombastično neodgovorno izjavio da su vakcine uzrokovale autizam kod ove dece.

U studiji koja je kao osnovni motiv imala suđenje Adolfu Ajhmanu („Ajhman u Jerusalimu“ iz 1963. godine), Hana Arent uvodi kontroverzni pojam „banalnost zla“.

Svoje delo „Osamnaesti brimer Luja Bonaparte“ (1852) Karl Marks otvara sledećom čuvenom rečenicom: „Hegel primećuje negde da se sve velike svetskoistorijske činjenice i ličnosti pojavljuju tako reći dva puta.

Rodbina osnivača psihoanalize Sigmunda Frojda bila je uticajna skoro kao i ovaj kontroverzni bečki lekar kojem su ležanje na kauču i razgovor bili među vodećim medikamentima. Osim Frojdove ćerke Ane (čije zamisli danas čine popularnu verziju psihologije, od ženskih razgovora o deci po frizerskim salonima do sveznajućih terapeuta u filmovima Vudija Alena ili epizodama „Porodice Soprano“), značajno je spomenuti i Frojdovog nećaka. Njegovo ime je Edvard Bernejs, i časopis Lajf uvrstio ga je među 100 najuticajnijih Amerikanaca 20. veka.

Zamislimo sledeći nezgodni scenario. Ogromni asteroid je lupio u planetu Zemlju. Izazvao je požare, zemljotrese, cunamije, klimatske promene, globalnu kataklizmu.

U čuvenom tekstu „Dva totalitarizma“, filozof Slavoj Žižek nudi objašnjenje razlike između nacizma i staljinizma na jednom instruktivnom primeru. U društvenim ritualima poznatijim kao politički mitinzi, nacistički vođa za govornicom će, nakon nadahnutog govora, stajati mirno, tiho a ponosito, prihvatajući aplauze i „Sieg Heilove“ koji su mu upućeni. Međutim, u staljinizmu će govornik, zajedno sa publikom, takođe aplaudirati - samome sebi.

Kao i uvek, dobro je početi od Marksa. „Moderna državna vlast samo je odbor koji upravlja opštim poslovima cele buržoaske klase“, napisali su Marks i Engels među prvim stranicama „Komunističkog manifesta“ (1848). Ovaj „odbor“ Maks Veber je nešto kasnije vešto nazvao zasebnom, političkom klasom. Dakle, država je tek instrument u rukama političke klase.

Ko je najizuzetnija ili najhumanija osoba koja je ikada živela? Mahatma Gandi? Nelson Mandela? Majka Tereza? Dalaj Lama? Prorok Muhamed? Sidarta Gautama? Isus Hrist? Ne. Njegovo ime je Norman Borlag, i preminuo je u subotu, 12. septembra. Kada je 1970. godine dobio Nobelovu nagradu za mir, na ceremoniji se čulo da je Borlag najverovatnije spasao život jednoj milijardi ljudi. Ne milion, ne stotinu miliona, već milijardu.

Veliki filozof nauke Karl R. Poper je u mladosti bio komunista. Zatim je postao vatreni protivnik komunizma i još gorljiviji zagovornik liberalizma i liberalne demokratije.

Drugog novembra 2004. godine, na ulicama Amsterdama i po sunčanom danu, brutalno je ubijen režiser Teo Van Gog. Ovaj čukun-unuk i imenjak Vinsentovog brata bio je harizmatični i slobodoumni, ali i kontroverzni i posve nezgodni umetnik i društveni radnik. U svojim filmovima, pištolje je stavljao u ženske genitalije, a mačiće u veš mašinu pod centrifugom.

Ovih nedelja obeležena je četrdesetogodišnjica muzičkog i društvenog događanja naroda poznatog pod imenom Vudstok. I mnogi je medij izvestio o tom fenomenu i istorijatu istog. U tri dana, pola miliona ljudi sjatilo se u gradić Vudstok da bi uživalo u narkoticima, nešto nesputanijoj seksualnosti i u muzici Džimija Hendriksa, Dženis Džoplin, Karlosa Santane i njima sličnih i bliskih.