Aleksej Kišjuhas

"Srbija je podeljeno društvo", poručuju nam otkrivači rupe na saksiji. Dođavola, možda i jeste? I možda je krajnje vreme da počnemo da razmišljamo o našoj zemlji kao o saveznoj državi koju čine dve republike - Republika Prva i Republika Druga Srbija? Šta ako u pitanju nije samo metafora, već i jedna geografska, demografska, sociološka, te istorijska realnost?

Salman će verovatno izgubiti jedno oko. Živci u ruci su mu presečeni, a jetra izbodena i oštećena. Vesti nisu dobre - javio je književni agent Salmana Ruždija.

Već petnaest godina uzastopno, bez izuzetka, ovaj sociolog i kolumnista letuje u Istri. Tokom svojih letnjih ferija, boravio je i na Malti i Siciliji, u Portugalu, Francuskoj i Sjedinjenim Američkim Državama, te Grčkoj i Turskoj. Ali, i tada je bar desetak dana proveo na Jadranskom moru u Istri.

Srbija je podeljeno društvo - ovako glasi truizam, opšte mesto ili rupa na saksiji svake jeftine političke analize. Jer, za sociologe, svako društvo je podeljeno društvo. Na bogate i siromašne, na moćne i nemoćne, na stare i mlade, na muškarce i žene, na grad i selo, na levicu i desnicu, na tradicionalno i moderno.

Dogodilo se i to čudo. U poslovično mirnom Novom Sadu bilo je nereda i nemira po ulicama. I pred sistemski onemoćalu i davno usnulu Skupštinu Vojvodine, bili su postavljeni kordoni, barikade, pa i privatna obezbeđenja sa nameštenog tendera. Međutim, uprkos popularnim stereotipima, Novi Sad je niti naročito mirna, pa ni miroljubiva sredina.

Hortijevci i četnici zajedno podižu spomenik ustašama, a za ubijanje Srba u Novom Sadu - zvuči kao njuzovska "vest u ogledalu" ili apsurdni skeč Letećeg cirkusa Montija Pajtona. Ali ništa nije smešno, već krajnje sramotno, neoprostivo, podlo, skaradno i zlo. Naime, na inicijativu Saveza vojvođanskih Mađara, novosadske vlasti od 2016. uporno pokušavaju da podignu izvesniSpomenik nevinim žrtvama 1944/1945. I, njegovo postavljanje je započelo na novosadskom Limanu pre par nedelja. A odmah se postavljaju i mnoga razborita pitanja. Ko su, dođavola, "nevine žrtve"? I zašto u pitanju nisu samo - "žrtve"? Postoje li tada i one "krive i odgovorne žrtve"? I da li su to onda zaista - žrtve?

Brzo pitanje - gde se nalazi Australija, u Evropi ili u Aziji? Da, okej, u pitanju je zasebni kontinent i relativno samostalna država. Ali, kom delu sveta je Australija (naj)bliža?

Nakon krvoprolića iz Prvog, a posebno Drugog svetskog rata, Zapadna Evropa je napustila ideju i praksu rata kao imperijalnog osvajanja susedne teritorije. I mentalno i praktično, ovakav rat je (p)ostao nemoguć na evropskom Zapadu.

Prvo, šta je to Istočna Evropa? Pa, zavisi koga pitamo. Naime, Istočna Evropa ponekad obuhvata i baltičke države Estoniju, Letoniju i Litvaniju. Ali, ove države se neretko smatraju i Severnom Evropom.

Postoji li šta bednije od rušenja ili skrnavljenja nadgrobnih spomenika? Manje jadno je i ukrasti novac od slepog prosjaka, iz nebranjene kutije za humanitarnu pomoć, odnosno slatkiš od deteta. U slučaju nadgrobnih spomenika, žrtva je još slabija i ne može da se brani, pošto je i doslovno mrtva.

Davnog 25. februara 1994. godine, na susretu između predstavnika gradova Hanzeatske lige, sve u balskoj dvorani gradske kuće u Hamburgu, svoj antologijski govor je održao i tadašnji predsednik Estonije - izvesni Lenart Meri.

Popularno smatranje o agresiji Rusije na Ukrajinu jeste da je zapravo u pitanju - rat između Rusije i NATO.

Zamislimo sledeće. Dogodi se nacionalno buđenje ili nacionalistička revolucija u jednoj zemlji koja je vekovima bila pod tuđom vlašću. Nazovimo je, na primer, Kijevija.

Civilizacije su nezgodne tvorevine. Mogu da napreduju vekovima, i da propadnu za samo par decenija. Baš kao Rimsko carstvo na Bliskom Zapadu, ali i Kinesko carstvo na Dalekom Istoku. Naime, kineska dinastija Ming je od 1368. zgradila najmoćniju civilizaciju na svetu, a zatim se 1644. urušila u ekonomskim krizama, epidemijama, gladi i građanskim ratovima. Poslednji kineski car dinastije Ming se i obesio od sramote.

Prošle nedelje Finska je objavila nameru da postane članica NATO. U pitanju nije samo još jedna država u nizu, niti obična vest iz dalekog sveta. Već krajnje odvažan, izuzetan, te istorijski događaj. I koji progovara mnogo šta značajnog o karakteru ruskih invazija, pa i na Ukrajinu, te predstavlja važnu lekciju o odnosima sa Rusijom – […]