Boris Jašović

Da živimo u neokorporativnoj eri, to nam je verovatno poznato, ali da obitavamo u eri minijaturnih ideologija - toga, može biti, nismo u potpunosti svesni. Ništa strašno! Uostalom, Džon Ralston Sol je celu jednu knjigu „Nesvesna civilizacija“ (Karpos, 2011.) posvetio, između ostalog, minijaturnim (malim, kako ih naziva) ideologijama, iliti njihovim nesvesnim konformističkim konzumentima.

Svojevremeno je, ima tome četrdesetak godina, izdavačka kuća Rad iz Beograda pokrenula ediciju „Nesvrstanost i nesvrstani”. Zamisao je bila da se, pod motom „Nesvrstanost je savjest čovječanstva”, ovdašnji radni ljudi i građani (razume se i pioniri) upoznaju sa osnovnim karakteristikama država-članica Pokreta nesvrstanih.

Ko bi se posle svega usudio da tvrdi kako pljeskavice od genetski modifikovane (GMO) soje neće biti ukusne u budućnosti? Biće još kako, jer tako veli Svetska trgovinska organizacija! A kad STO nešto kaže, onda je to više od reči - to je zapovest.

Navijao sam da pakistanska devojčica dobije Nobela za mir. Da se to desilo (ko što nije), cenim da bi ova nagrada bar u rečenoj kategoriji delimično povratila nekadašnji sjaj - onaj iz predahtisarijevske ere na primer. Ovako, čini se da je Nobelov komitet još jednom omanuo, što može biti pouzdan znak da je mir, za razliku od recimo hemije, kategorija kao stvorena za dnevnopolitičku (zlo)upotrebu.

Skokova ima raznih - od skoka cena hleba, mesa i mlečnih proizvoda, preko skoka krvnog pritiska, do deprimirajućeg skoka u mestu. Postoje doduše i daleko složeniji skokovi nego što je to recimo skok s motkom.

Teza da politički život Srbije nalikuje crtanom stripu nije od juče. Pre će biti da je od prekjuče. Uostalom, zar „Čiko“ i „Zagor“ (pored „Žalosne Sove“), ne čine udarnu pesnicu izvršne vlasti ove zemlje? Naravno, uz ogradu da ni pod razno ne treba zanemariti doprinose „Blafa“, „Smuka“, „Salasa“, „Ani četiri pištolja“ i naravno „Broja jedan“.

„Ostajte gore. Zavrijedili stepošto ste bolji, pošto ste viši.Nad oblakom je sunčano, vedroa nama dolje tmurno i kiši…“(„Pjesma o košarkašima”, Arsen Dedić)

Za razliku od kiča, šund se (trice i kučine) prvenstveno odnosi na literaturu. Crtani i pisani romani masovno štampani na jeftinom papiru - tzv. roto-romani, odvajkada su predstavljali laku metu za teškomislene kritizere šunda. Ponajviše (po svemu sudeći) zbog papira problematičnog kvalitete. Mada je Keruak davno pokazao kako se kvalitetan roman može napisati i na rolni toalet papira. Da se razumemo, nije to bio Perfex, ali se teško može poreći da je "Na putu" pre svega odličan roman!

Hod po vodi. Kad god bi se s početka televizijske ere na jedinom malom ekranu u selu pojavio glavom i koltom Johanes Vajnes - (tako su Džona Vejna, govoreći kako pišu i uz malo pesničkog ukrašavanja, nazivali prvi filmofili iz pasivnih krajeva socijalističke Jugoslavije) - vreme se obavezno zaustavljalo.

Da li će se julsko-avgustovski ekspozei ubuduće ustaliti kao svojevrstan vid premijerovih redovnih aktivnosti tokom leta, pokazaće vreme. Za sada je očigledno da nam je gradivo iz prošlogodišnjeg Dačićevog ekspozea ponovo izloženo za slučaj da ga u međuvremenu nismo utvrdili. Uostalom, ponavljanje je majka mudrosti.

I kao što se nije očekivalo, Guzenbauer je postao jedan od favorita iz senke za mesto savetnika u vladi Republike Srbije. Kuriozitet je međutim da ga ni najpronicljiviji ovdašnji eksperti za unutarvladine aktivnosti i Vučićeve naredne poteze nisu metnuli na tiket.

Svašta se korisno može saznati prelistavanjem nedeljnih TV dodataka. Na primer, da će Mel Gibson (ako ga zdravlje posluži) postati savetnik u vladi Republike Fidži.

Da su se u svoje vreme, dakle pre nekih četiri-pet godina, Tadić ili eventualno Cvetković latili dovođenja savetnika iz inostranstva (ne ovdašnjih ljudi koji su se dokazali u belom svetu, već istinskih stranih oriđinala), „naprednjaci“ bi ih (tada još uvek u opoziciji) vrlo verovatno častili titulom domaćih izdajnika koji dovlače strane plaćenike umesto da mobilišu domaću pamet i energiju.

Koliko košta rekonstrukcija vlade? Gotovo ništa. Eventualno malo živaca - i to samo one među nama koji politiku shvataju ozbiljno. Ostali, koji drugom po redu najstarijem zanatu pristupaju na znatno relaksiraniji način, a koji su zapravo davno obrali bostan, retko beru brigu glede rekonstruktivne cene koštanja. Njima živce na međunarodnoj sceni ionako kidaju „Večiti“ ili (obrnuto srazmerno) razni ludogoreci i černomoreci.

Mnoge umne glave bavile su se proteklih nedelja gorućom temom hrasta i auto-puta. Pisalo se nadugačko i govorilo naširoko o svemu tome, pa je uistinu malo toga novog ostalo da se kaže. A i umne glave su se u međuvremenu razišle, ili su se prešaltovale na značajnije teme.