Boris Jašović

Kafa, kava, kahva. Gorča, obična, slađa. Duža, srednja, kraća. Crna, siva, bela. Sa mlekom, šlagom, lokumom, cigarom. Filter, instant, nes, kapućino, espres. Domaća, turska, irska. Sa puno pene, tri u jedan, bez pene. Jača, slabija, tanka. Jutarnja, podnevna, večernja. Za dobrodošlicu, za sastančenja, za poneti, za teški arbajt. Sikteruša… Nije badava znameniti britanski sociolog Entoni Gidens počeo svoj udžbenik iz sociologije upravo pričom o kafi.

„Zemlja je prljava,a nebo je čisto“Babe

Većina pripadnika današnje generacije srednjoškolaca ne zna ko je Dejvid Belami. Uostalom, većina njih još uvek ne zna da se na drugom kanalu javnog servisa svakodnevno emituje prilično kvalitetan obrazovni program. No, to u velikom broju slučajeva izgleda ne znaju ni pripadnici poštene inteligencije, koji se, po sopstvenom priznanju, retko skidaju sa Historija i Nacionalne geografije.

Svojevremeno je Sveti Avgustin, čuveni filozof i teolog afričkog porekla, izrekao jednu interesantnu konstataciju. Kazao je da sadašnjost "ne postoji" s obzirom na to da razdvaja dve "dimenzije" koje takođe ne postoje - prošlost, jer se već završila i budućnost, jer još nije počela. Ipak, sadašnjost u "sistemu" autora "Božije države" zauzima posebno mesto - otprilike kao izhodište tri "bazična" vremena.

Ima jedan zid u Krnjači na kojem krupnim slovima piše "levorucija". Zid se nalazi u neposrednoj blizini Zrenjaninskog puta, pa se dotični grafit lepo može videti iz autobusa. Ono što odmah upada u oči jeste trud koji je neznani autor uložio oko estetske strane ovog dela tzv. zidne umetnosti. Slovo "o" je na primer dizajnirano u obliku bombe na kojoj fitilj uveliko gori.

Rambo Petković je redak slučaj fudbalera, dakako izvan Južne Amerike, koji je uspeo da stekne kultni status u brazilskom klupskom fudbalu. A to je, priznaćete, podvig daleko kompleksniji od podviga jednog Majkla Bredlija.

Postoje složeni i jednostavni kokteli. Prvoj grupi pripadaju pikantniji „bućkuriši“ sačinjeni od većeg broja različitih sastojaka. Na primer, „Bloody Mary“ (votka, sok od paradajza, biber), „Sex On The Beach“ (votka, liker od breskve, đus), „Pina Colada“ (rum, liker od kokosa, sok od ananasa).

Asteroid 2012 DA14 proleteo je u petak pored Zemlje. Tako smo za kosmički centimetar izbegli direktan sudar sa svemirskom džombom u obliku krompira. Naoko srećna okolnost iako su stručnjaci danima ponavljali da nam Svetski apokaliptični čas (u daljem tekstu SAČ) još uvek nije kucnuo.

Periferizacija Srbije započeta u vreme prethodne vlade nastavlja se i u novom-starom sastavu. To znači da se unutar vladajućih birokratskih struktura izvesni „aksiomi“ prenose poput usmene narodne književnosti, s kolena na koleno. U tu kategoriju spada i verovanje da periferizacija Srbije predstavlja garant njenog društvenog napretka.

Pre tačno nedelju dana na ovom istom mestu rečeno je kako je Brus Vilis, tačnije njegov hologramski dvojnik, pošteno premlaćen na Mokroj gori. Desilo se to u sklopu kustendorfskog simboličkog otpora holivudskom hegemonizmu na čelu sa „Umri muški“ serijalom, a Vilis je kao Meklejn izvukao deblji kraj. Naime, kako prenose očevici iz Drvengrada, hologramska projekcija Brusa Vilisa najpre je brutalno pretučena, a potom i pretvorena u kokice, čime je Džon Meklejn (naizgled definitivno) skončao muški u idiličnom ambijentu Mećavnika.

Nekako u isto vreme dok je Kusta simbolički „makljao“ Brusa Vilisa na Mokroj gori, dojahao je na brdoviti Balkan, kako drugo nego u oblaku prašine, Tarantinov Đango. U međuvremenu, a istovremeno ili čak nešto pre no što će Monika Beluči zazveckati firmiranim štiklama po kamenitim džadama Drvengrada (Amelija Pulen već beše probala domaće specijalitete zalivene vrućom rakijom), na Prvu srpsku televiziju kročio je glavom i brkovima Bojsi - legendarni prodavac polovnih automobila iz Pekama.

Svuda oko nas je šou-biznis. Samo treba ošvenkovati rijalitizovanu svakodnevicu pa shvatiti tačnost prethodne konstatacije. Ergo, „televizija i mediji su odavno izašli iz svog medijskog prostora da bi iznutra zaposeli realan život, upravo onako kako to čini virus kada uđe u zdravu ćeliju“, piše u „Savršenom zločinu“ filozof postmoderne Žan Bodrijar.

Za sve poštovaoce lika i dela Kurta Rasela, ali i za sve ljubitelje žanrovskog filma, „Bekstvo iz Los Anđelesa“ predstavlja istinsku poslasticu. Kako na semantičkom planu (šta je rečeno) tako i na nivou sintakse (kako je rečeno).

Utisak je da ovog puta intenzitet novogodišnjeg prangijanja nije bio na nivou prethodnih godina. Istina, nije da nije bilo rafalne paljbe i zaudaranja jeftinog kineskog baruta u desetominutnom vremenskom intervalu između (simboličkih) pet do dvanaest i dvanaest i pet. Ali je isto tako tačno da je ovoga puta iz kanonade petardi i ostalih pirotehničkih sredstava (kojima se u Srbiji ritualno obeležava prelazak iz stare u novu godinu), isceđen i pretposlednji atom tradicionalne žestine. Vest koja bi svakog evrofanatika u Srbiji morala da kosne - u pozitivnom smislu, razume se.

I to se, dakle, desilo. Slovenci su digli ustanak! Da se nešto slično zbilo u pauperizovanoj zemlji Crnog Đorđija, verujemo da bi efekat iznenađenja u potpunosti izostao. Isto bi se verovatno moglo kazati i za postojbinu Matije Gupca.