Boris Jašović

Priča prva: Pročitah u novinama pokajničku izjavu bivšeg ministra odbrane kako njegov jedini greh predstavlja to što je čovek - seljak, i da je takav njegov status teško prihvatljiv za "krug dvojke". Izjava je, reklo bi se, u najboljoj tradiciji drugarske samokritike. Ipak, čini se kako je bivši ministar odbrane dao sebi isuviše slobode da primitivni odnos prema ženama, zbog kojeg je i ostao bez ministarske fotelje, prilično generalizuje i predstavi kao sastavni deo društvenog bića ovdašnjeg seljaka. Problem je, međutim, u tome što seljaci danas uglavnom nemaju primitivan odnos prema ženskom polu. Kao što ni "krug dvojke" nema u celosti isključiv stav prema seljacima.

Nekada je u ovoj zemlji postojao ugledni građanin. Bio je to čovek u odelu, sa obaveznim šeširom na glavi i časovnikom (na dugačkom lancu) u džepu. Zatim se pojavio društveno-politički radnik. Njegov se ugled zasnivao na poštovanju samoupravnog poretka, drugarskoj samokritici kada je to bilo potrebno, i na prebacivanju norme. Danas imamo uglednog tviteraša - osobu koja piše kratke komentare i odašilje ih (urbi et orbi), putem pametnog telefona ili laptopa. "Jutros sam pojeo omlet sa šunkom - kako je život divan."

Dobro napnite uši kako biste shvatili bit mojih reči, što bi rekao Sir Oliver - legendarni pajtos Alana Forda. Iskušenja dosade teško nas mogu zaobići čak i u periodu velikih priča o malim izborima. Uostalom, nisu li izbori najdosadnija pošast, od svih dosadnih pošasti na ovom svetu, koja nas može zadesiti u ovom trenutku?

Novi vlasnici Studija B, rešili su da se reše (zgodna igra reči), 1.500 komada ploča. Nisu to, naravno, obične ploče od stiropora kojima se oblažu fasade periferijskih kuća u cilju što bolje izolacije. Ne radi se ni o ploč(ic)ama kojima se tradicionalno oblažu zidovi u ovdašnjim kupatilima. Reč je, verovali ili ne, o poliviniliskim masama od 12 i 8 inča koje u jednom minutu izvrše 33 odnosno 45 obrtaja oko svoje ose.

Samo tri dana nakon što je novinare poslužio ćevapima, premijer je obznanio da će parlamentarnih izbora ipak biti. Eto toliko u zemlji Srbiji traje period donošenja krupnih državničkih odluka. Naime, premijer je samo tri dana pre obznane da će prevremenih izbora biti, tvrdio kako ih verovatno neće biti - jerbo nije pametno ugrožavati četvrtu po redu reviziju aranžmana sa MMF-om. U međuvremenu, prelomio je! Izbora će ipak biti! Trebalo je samo pronaći adekvatno mesto za obznanu tako radosne vesti. A gde drugo to učiniti nego u pozorištu, odnosno, operi.

"Mi zaista nemamo dovoljno kompetentnih nastavnika da se bave tako ozbiljnim i odgovornim temama kao što su tolerancija, razumevanje drugih kultura i veština komunikacije"..., kazao je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Srđan Verbić gostujući u Dnevniku javnog servisa. Razume se, u okviru kampanje "Svedimo građansko vaspitanje i veronauku na četiri godine nastave u osnovnoj školi kako bi se deo prosvetnih radnika izbacio na ulicu!"

Teško da će mi ikada biti jasna groznica novogodišnje večeri. Sva ta užurbanost i usplahirenost, trčkaranje po marketima sa prepunim kolicima prešaltovanim u četvrtu brzinu - strah da će baš vama u poslednjem trenutku, nekoliko sati pre ponoći, izmaći dvolitarska boca koka-kole i pakovanje noblica plus jedna kutija gratis...

Prošle sedmice, tačnije u sredu 23. decembra, uputio sam preko sajta “Zelena učionica” otvoreno pismo ministru Verbiću povodom njegovog predloga da se Građansko vaspitanje svede na četiri godine nastave u osnovnoj školi. (Dva dana kasnije, otvoreno pismo Verbiću poslali su i ljudi iz Građanskih inicijativa.)

Dolazi turista u švajcarske Alpe sa željom da se što pre uspentra na Materhorn. Traži vodiča koji bi mu pokazao put. Nakon izvesnog vremena pronalazi jednog. "Već dvadeset godina ne vodim nikoga na vrh", kaže nezainteresovano vodič. "Zašto?", začuđeno pita turista. "Ne podnosim samoću u povratku".

Da li je seksistička opaska kafanske provenijencije koju je prošle nedelje (još uvek ministar) Gašić uputio jednoj novinarki - odraz bahatosti pomenutog, ili je u pitanju izraz njegovog autentičnog sopstva?

Desnica u Srbiji dobija pojačanje. Stratedžik marketing je opipao puls naroda i došao do sledećeg zaključka - SRS, Dveri i DSS ulaze u parlament. To znači da će umerena, neoliberalno-političko-privredna desnica oličena u SNS-u, dobiti ideološku "dopunu" u vidu radikalne, nacional-političke desnice. Time će se desna strana političkog spektra u ovoj zemlji definitivno zaokružiti.

Eho zlokobnog apela pod radnim nazivom "Vučiću, budala si ako odeš!", koji je glodur Informera odaslao u predvečerje premijerovog odlaska u Kinu, dobija na distorziji tek nakon Vučićevog povratka u zemlju. Elem, tek što je najavio konferenciju za štampu pod radnim nazivom: "Moje viđenje državnog udara iz perspektive najuspešnije posete Zmajevom gnezdu u istoriji Srbije", premijer je morao kod stranačkog kolege Stefanovića na poligraf.

Svet koji nastanjujemo je bolestan. Pati od hronične insuficijencije morala. Licemerje razara prosvetiteljsko jezgro imunog sistema zapadnog društva - unutar kojeg se i mi nalazimo! Liberalizam je kontaminiran tržišnim fundamentalizmom, a konzervativizam (nomen est omen) preti da će konzervirati armiju (kreditnih) robova.

U znamenitoj studiji "Neurotična ličnost našeg doba" Karen Hornaj piše: "Mi moramo biti svesni želje da nešto učinimo da bismo postali svesni nemogućnosti da to učinimo." Što se tiče nas i naše vlade, obrnemo li malčice sentencu psihoanalitičarke Hornaj, dobijamo sledeću formulu: "Mi moramo biti svesni želje da shvatimo kako nas vlada farba da bismo postali svesni nemogućnosti da to shvatimo!" Vratimo se zato Orvelovoj distopiji u kojoj reči imaju inverzno značenje - rat je mir, sloboda je ropstvo! Tada nam neće biti teško da proniknemo u suštinu vladinog milosrđa u vidu maksimalnog povećanja zarada prosvetnim radnicima od četiri odsto. Povećanje je smanjenje!

"Ostav'te nam sirotinjsku zabavu!", zavapio je drug Milomir - reagujući na moguće implikacije tajnog susreta drugova Peconija i Željka u prijatnom ambijentu kancelarije potonjeg. Navodno su se vlasnici Hepija i Pinka sastali kako bi u prijateljskoj atmosferi konstruktivno prodiskutovali (i ocenili) društveni uticaj Parova i Farme na psihofizički razvoj nacije.