Boris Jašović

U apokrifnom članku, piše da se rab Srbijagasov zacrveneo i reč izustio nije dok ga je pater familias ribao. "Sram te bilo, voziš najluksuznija kola u zemlji a firma ti je u gubitku!", grmeo je lično ON - u gnevu lica svog!

Čudesna je prisnost između Đukanovićevog i Vučićevog režima. Spajaju ih razni pinkovi, informeri, bin zajedi... Naravno, i ljubav prema vlasti!

Novinarka: G. Predsedniče, možete li nam pojasniti izjavu da će doći do građanskog rata u Srbiji ako neko prizna Kosovo? G. Predsednik: Nisam to rekao. Rekao sam da će, ukoliko neko prizna Kosovo, doći do građanskog rata u Srbiji. Novinarka: Je li to Vaša lična procena? G. Predsednik: Ne. To je Moja lična procena.

Doktorka iz gornjomilanovačke bolnice kani da promeni pol samo da bi odložila odlazak u penziju. Radikalni potez, izvan svake sumnje. Teta doktorka, koja bi iz očajanja da postane čika doktor, po svemu sudeći oseća da je radni elan još uvek ne napušta te da je premlada za stajanje u redu ispred Poštanske štedionice. Pa, tek joj je 60!

Mnogo se poslednjih nedelja brabonjalo u vezi rijaliti programa što samo po sebi zaslužuje poseban osvrt. Naročito zbog toga što se u osudu rijaliti programa umesilo i prilično licemerja. To je ono kad osuđuješ a pomno pratiš - zgražavaš se, a promovišeš. Na primer, Blic koji pretenduje na titulu moralnog arbitra društva, svakog božjeg dana prenosi zbivanja iz rijaliti štale - kao da je to od nemerljivog značaja za ovu zemlju.

Svakog čuda tri dana dosta, kaže drevna narodna mudrost. Granice su odblokirane, što je jako bitno, a natezanje užeta preko bele linije završeno je odustajanjem hrvatske momčadi. Kapiten Milanović, iako mu je (bar na papiru) mesto levo od centra, zaneo se udesno proglasivši čitav jedan narod varvarima. Takav rečnik, koji bi više pristajao kapitenu srpsko-srbijanskog sastava iz vremena kada je bio mlađani radikalni lovac - desničar, doneo je Milanoviću zgoditak u vlastitoj mreži.

Kada bismo pokušali da odgovorimo na pitanje koji se naš političar ponajviše približio stend apu (kao artificijelnom obliku monološkog kontakta sa publikom), došli bismo do sledećeg zaključka. Ministar inostranih dela najbliži je izvornom stend apu jerbo Dačićeva komika direktno proističe iz njegovog samopregornog nastojanja da bude vickast. Što bi se reklo - Bog na nebu, Berluskoni u Italiji, Tramp u Americi, Dačić u Srbiji... S druge strane, Vulinov stend ap, za razliku od Dačićevog, proizlazi iz iskonske težnje ministra rada (itd.) da u svakoj prilici ostane istovremeno i ozbiljan i vickast, tako da na kraju uglavnom ispadne luckast - u stendaperskom smislu dabome. (Slično je i sa izvesnim Tomom iz Bajčetine.)

Šta dobijete kada ukrstite Pozorište u kući i Razbludne noći gospođice Kasandre? Rijaliti program! A šta se dobije nakon paralelnog emitovanja tri rijaliti programa na četiri televizije sa nacionalnom frekvencijom? Haos debiliteta.

Milisav je dečko koji obećava. Živi sa roditeljima kao i većina njegovih vršnjaka. Nekad dobije džeparac - nekad ne. Takva su vremena. Posla nema i verovatno ga neće ni biti. Uostalom, koga danas zanimaju starogrčki i latinski? A Milisav je diplomirao klasičnu filologiju. Uzgred, potajno se nada mestu profesora latinskog u nekoj od beogradskih gimnazija. Zašto da ne? Tek mu je 42.

Kada plastificirana starleta napumpanih usana (i ostalih delova sopstvenog bića), poruči da je bila u više rijalitija, da je mnogo naučila, promenila više partnera i da je treba iskoristiti, tada znajte da sezona televizijskih rijalitija samo što nije počela. S druge strane, kada vremešni društveno-politički radnik, Ilić Velimir poruči da je bio ministar u više resora, da je mnogo naučio, promenio više premijera i da ga treba iskoristiti, to onda znači da se prevremeni parlamentarni izbori bliže. Kao i teška vremena, uostalom.

Evo kako mislim da je bilo, a vi me nikako ne držite za reč. Nakon prašine koja se podigla oko kolumne Natalije Dević u Danasu, nekome je iz premijerovog marketinškog tima kvrcnula arhimedovska misao u hipotalamusu. Pazite, majku mu, rekao je Taj neko ili Ta neka - koliko je samo "danasovaca" kritikovalo autorku svog omiljenog lista jer je (po njihovom mišljenju), negativno komentarisala migrante.

Prvi put u istoriji ove kolumne tekst počinjem proročanskim rečima Fidela Kastra iz pedeset i neke. Kuba i SAD, rekao je Fidel tad, otopliće odnose tek onda kada predsednik Amerike postane crnac a poglavar katoličke crkve Južnoamerikanac. I sad recite da el komadante nije Vanga. Ruku na srce, pretpostavljam da je Kastro verovao da se nešto slično nikada neće desiti pa je poluposprdno, sa tompusom u uglu usana, izrekao navedene reči.

Je li čaša do pola puna ili je od pola prazna? Tako nekako glasi narodski psiho-test kojim prefrigane strine proveravaju moralno-političku podobnost potencijalnih zetova? Pa se ti majčin sine odluči šta ćeš odabrati. Puno ili prazno?! Otpremninu ili platu? Život ili...

Ko kaže da se nije radilo u poslednje vreme? Radilo se i to krvavo. Zar premijer laže kada tako kaže? Uostalom, rad je od majmuna načinio čoveka. A od ovdašnjeg poslanika napravio je trudbenika koji i na tropskoj vrelini energično raspravlja o setovima kopi-pejst zakona.

Čudi se Olujić Dragomir, u komentaru na moj prošloutornički članak, gde sam našao da Ciprasa nazivam anarhosindikalističkim marksistom - i još sa revolucionarnim vokabularom pride? Nema misterije, druže Olujiću. U pitanju je čista ironija sa neznatnim dodatkom sociološke imaginacije i jednom žlicom postmodernog spajanja nespojivog.