Borivoj Erdeljan

Plaćanjem i do osam hiljada evra da se domognu evropske obale i nadom u izbavljenje od bede, hiljade migranata završavaju u masovnoj grobnici na dnu Mediterana, najčešće između kopna Libije i Italije. Prema računici Komisije UN za izbeglice prošle godine more je - ipak - prešlo 218.000 očajnika, ali uz cenu 3.500 tragično izgubljenih života u ćudima prirode ili nemilosrdnoj trgovini ljudskim sudbinama. Roberta Mesola, malteška poslanica u Evropskom parlamentu, kaže da "skoro milion čeka priliku da se ukrca" i pređe u Evropu. Doktori bez granica opominju da je za stradanja velikim delom odgovorna uspavana politika i "sedenja skrštenih ruku", dok je broj žrtava ravan gubicima kakvi se beleže u ratovima.

"Prikrivati zlo ili odricati da je postojalo je kao da se otvorena rana ostavlja da krvari bez zavoja", pouka je pape Franje, pošto je turski pogrom Jermena pre sto godina nazvao prvim genocidom u dvadesetom veku. Kako je upravo stogodišnjica stradanja milion i po nedužnih, ponovo se premerava istorija i upoređuju političke potrebe. Ocena Svetog oca na bogosluženju u Crkvi Svetog Petra u Rimu odmah je uzbunila "političke duhovnike" u Ankari, a - izvesno - još jednom je pozvala na ispit savesti mnoge druge.

Jedini ključ Hrama vaskrsenja Hristovog u Jerusalimu, najsvetijeg mesta hrišćana, čuvaju dve porodice muslimana. Od dvanaestog veka, kad im je sultan Egipta i Sirije Saladin zagospodarivši gradom poverio tu dužnost do današnjeg vremena, izabranici iz familija Nuseibe i al Gudie svakog dana otvaraju i zabravljuju vrata crkve Svetog groba, po propisu koji se ne menja vekovima. Upravljanje bogomoljom, u kojoj su i Golgota i grob Spasitelja, dele šest hrišćanskih crkava, ali vlašću samo na svom prostoru, dok ulaz svima otvara vernik, koji na molitvu odlazi u džamiju.

Idemo korak napred, korak natrag - po rečima nemačkog ministra spoljnih poslova Franka Valtera Štajnmajera - dok se u Lozani odbrojavaju poslednji trenuci diplomatskog pregovaračkog maratona šest zastupnika sveta i Irana. Za pet stalnih članica Saveta bezbednosti i Berlin cilj je da se Teheran "zadrži bar na godinu dana od sposobnosti da proizvede dovoljno goriva za jednu atomsku bombu", dok se Iran bori za ukidanje ekonomskih sankcija, uporno ponavljajući kako je njegov program miroljubiv i da ne pokušava da razvije opako oružje.

Od 162 milijarde - koliko Siriza smatra da joj još duguje Nemačka - Grčka je dobila 875 evra. Bračni par turista, Ludvig Sakaro i Nina Lange, odmarajući se na Peloponezu, posetili su gradonačelnika Navplia i iznenađenom Dimitrisu Kocurasu uručili ček, kao "osećanje lične dužnosti za ono što treba da je obaveza vlade u Berlinu". Izračunali su iznos koji svaki današnji Nemac treba da plati Grcima za ono što je Rajh učinio u Drugom svetskom ratu.

Od 162 milijarde - koliko Siriza smatra da joj još duguje Nemačka - Grčka je dobila 875 evra. Bračni par turista, Ludvig Sakaro i Nina Lange, odmarajući se na Peloponezu, posetili su gradonačelnika Navplia i iznenađenom Dimitrisu Kocurasu uručili ček, kao "osećanje lične dužnosti za ono što treba da je obaveza vlade u Berlinu". Izračunali su iznos koji svaki današnji Nemac treba da plati Grcima za ono što je Rajh učinio u Drugom svetskom ratu.

Matematički pobednik izbora u Izraelu će brzo biti poznat - samo par sati pošto se zatvore birališta - ali ne i ko će vladati. Od nastanka (moderne) jevrejske države, nijedan osvajač najvećeg broja glasova, pa ni Ben Gurion, nije imao "svoju" vladu. Predviđanja su da ni u ovom brojanju "niko neće dobiti više od 25 procenata", pa sledi politička trgovina da se zauzme šezdeset jedno (od sto dvadeset) mesto u Knesetu.

U Atini Aleksis Cipras je javno opomenuo svog najistaknutijeg ministra Janisa Varufakisa da "manje priča, da se više bavi akcijom". U Briselu samo pola sata ministri finansija evrozone posvetili su ponašanju vlade Sirize, poručujući da je vreme da se Grčka okrene ozbiljnom razgovoru sa ekspertima "institucija" (Evropska komisija, Evropska centralna banka i MMF), kako je preimenovana dosadašnja "trojka" istog sastava.

Posle tri decenije nemilosrdnog obračuna Turske sa Kurdima - petinom sopstvenih građana i četrdeset hiljada mrtvih - splet političkih i vojnih potreba upućuje da je prilika za pomirenje. Ulozi su različiti, dobici neizvesni.

Nepredvidivoj slagalici Bliskog istoka dodaje se još jedna kockica, zaostala iz prošlosti, ali dovoljno vredna za obnovljenu upotrebu. “Zemlje koje ne brine o svojim istorijskim simbolima ne mogu da grade budućnost“, objasnio je premijer Turske Ahmet Davutoglu višečasovni prelazak granice konvoja specijalne jedinice vojske u Siriju da zemne ostatke i grob seldžučkog šaha Sulejmana bin Kaja Alpa, koji je 1236 - kaže legenda - pao s konja i udavio se u Eufratu “dok je tražio dom za svoj narod”, a bio je deda osnivača kasnijeg Osmanskog carstva od 1299, izbavi iz haosa Islamskog kalifata, u kome se u dvadeset prvom veku odesecaju glave živima.

Između uverenja Sirize da "postojbinu demokratije brani od omče kreditora, koji traže kolonijalnu pokornost" i većine u evrozoni, gde prizivaju "više logike, a manje ideologije", a najglasniji kritičari atinske vlade čak smatraju da se Grčka drži "strategije kamikaze", provalija je, čini se, još nepremostiva, a neizvesnost potpuna.

Vladimira Putina je na kairskom aerodromu pozdravio predsednik Abdel Fatah el Sisi, ali zvanični doček „heroju našeg doba“ - kako je gosta predstavio vodeći list Al ahram - upriličen je u operi, uz odlomke iz Aide Đuzepe Verdija i Labudovog jezera Čajkovskog i objašnjenje „da se tako detaljnije predstavlja trajnost, dinamičnost i srdačnost odnosa.

Politički vidovnjaci se nadmeću da „pročitaju Aleksisa Ciprasa“, koliko će njegova vlada i Siriza zaista pospremiti grčku zapuštenu kuću i poremetiti Evropu, pošto predizborni zaveti brzo dospevaju na proveru - koliko su ostvarivi ili su himerična maštarija.

Grčku neizvesnost i posao premijera Aleksisa Ciprasa (41) ozbiljni ekspert Mohamed el Erian (Amerikanac egipatsko-francuskog korena), jedan od veoma poznatih u svetu finansija, opisao je kao „partiju pokera u kojoj je pitanje ko će od mnogih za stolom, prvi da trepne“.

Po svemu, pobednik parlamentarnih izbora u Grčkoj 25. januara poznat je unapred, ali Siriza će, izvesno, biti „kratka“ da sama vlada, čak i sa nagradom od dodatnih pedeset poslanika (u skupštini ima 300 mesta), kojima se „u ime olakšavanja stabilnosti izabrane vlade“ po zakonu nagrađuje partija sa najviše glasova osvojenih na biralištu. Radikalna levica je - sa oko tri procenta prednosti, po nekim merenjima čak i šest - u rezultatima svih deset najnovijih istraživanja ispred Samarasove konzervativne Nove demokratije. Aleksis Cipras (41) moraće da nađe koalicione partnere, spremne za njegov stepen buntovništva, makar i nešto umivenijeg. Profesor Atinskog univerziteta Aristidis Hadzis predviđa „klimavu većinu“.