Borivoj Erdeljan

Nedelju dana posle masakra i terorističkog pogroma u Parizu, satirični magazin se pojavljuje sa prorokom Muhamedom na naslovnoj strani, u tiražu od tri miliona primeraka, umesto uobičajenih šezdeset hiljada. Verovesnik, nacrtan sa suzom u oku, drži u ruci plakat "Ja sam Šarli", ispod naslova "Sve je oprošteno". Ništa, međutim, nije okončano.

Božić u Vitlejemu - mesto početka Hristovog zemaljskog života - stiže tri puta. Za hrišćanske crkve, već prema kalendaru koga se drže, gregorijanskom ili julijanskom, dan rođenja Spasitelja je 25. decembar ili 7. januar, ali za Jermensku patrijaršiju Jerusalima i njene parohijane praznik je 19. januar, a upravo i ona - pored grčkih pravoslavaca - ima oltar u hramu, dok je katolički franjevačka bogomolja Svete Katarine vekovima kasnije dozidana, tek 1881. i naslonjena na Crkvu rođenja.

Turski predsednik Redžep Taip Erdogan se nestrpljivo pretvara i u sultana i u kalifu, praktikujući u republici davno ukinutu moć i položaj obojice, nekad neprikosnovenog gospodara i vrhovnog tumača i zaštitnika vere.

Turska književnica Elif Šafak je nedavno rekla: „Država ima svu moć u zemlji nešto što građani uopšte nemaju. Kao nacija smo navikli da nas šamaraju svi po nečemu stariji, čije mesto se smatra da je važnije – u porodici, u školi, u vojsci, na ulici, u samoposluzi… Šamari na sve strane.”

Antički bog reka Ilisos umešao se u politiku posle više od dve hiljade godina. Njegova statua, jedno od kamenja lorda Elgina, znamenja klasične helenske civilizacije, odneto na prevaru iz Grčke početkom devetnaestog veka u Britaniju, da bi potom dospelo u njen nacionalni muzej, sada je iz Londona pozajmljeno muzeju u Sankt Peterburgu, umesto da se najzad krene tamo gde pripada - u Atinu.

Srećom, u pogađanju Irana i sveta (pet stalnih članica Saveta bezbednosti i Nemačka) ne važi nemilosrdno pravilo „uzmi ili ostavi“. Posle dvanaest godina „atomskog sudara“ oko nuklearnog programa Teherana, obe strane su nevoljne da se iz Beča raziđu praznih ruku. Sporazum o nesaglasnosti je utešan dobitak.

Pacijent se oporavlja, ali je još daleko od dobrog zdravlja, rekli bi doktori. Grčka lagano izlazi iz šestogodišnje recesije, koja se u precizno izvedenim formulama ekonomista poredi se decenijom američke depresije tridesetih u prošlom veku.

Nesavladivo 35-godišnje iransko-američko nepoverenje, netrpeljivost i neprijateljstvo povremeno prate sveže naznake o skrivenim diplomatskim dodirima, koje se odmah sa obe strane žustro odbacuju ili pokazuju kao nepouzdane.

Karikatura predsednika Redžepa Taipa Erdogana kao derviša koji vrteći se gubi orijentaciju, štampana u Njujork tajmsu - a na nju podseća svoje čitaoce istanbulski Zaman - jednostavan je prikaz pukotine u davno utemeljenom savezništvu Turske i Amerike. Pedesetih godina prošlog veka Ankara nije Vašingtonu bila oslonac na Bliskom istoku, već pouzdana karika u nekadašnjem hladnoratovskom nadmetanju sa SSSR-om. Potrebe i interesi su se promenili.

Rehane Džabari je obešena u Teheranu. Državna agencija IRNA je prenela saopštenje da je njena žalba Vrhovnom sudu odbijena. Osuđena pre pet godina - prema tvrdnji tužioca - za „ubistvo nožem, udarcem s leđa, (bivšeg) obaveštajnog službenika Ministarstva unutrašnjih poslova Sarabandija“, uzalud je tvrdila da se branila od silovanja napasnika, koji je došao po savet „o unutrašnjem uređenju“ svojih prostorija.

Glasanje u britanskom parlamentu (274 za, prema 12 protiv, uz polovinu odsutnih poslanika) o priznanju države Palestine - ma koliko ne obavezuje London - i najava Švedske da će njena vlada to uskoro i učiniti, kao i nagoveštaj da će se i španska skupština izjašnjavati, svojevrstan je barometar evropskih diplomatskih raspoloženja.

Severnokorejski treći Kim, koji posle dede i oca gospodari zemljom zaklonjenom od očiju sveta, nije viđen od početka septembra, a onda se posle skoro četrdeset dana pojavio na fotografijama, u šetnji po novom naselju za naučnike.

Smirenje ne znači i trajno olakšanje, ni Hongkongu, a ni Pekingu. Kad je Britanija 1842, posle prvog Opijumskog rata, preuzela kolonijalnu vlast nad malenom teritorijom „u dnu Kine“, lord Palmerston, ondašnji sekretar za spoljne poslove imperije, rekao je da je „ostrvo neplodno i jalovo, sa jedva kojom kućom“.

Islamska država proglašena na izbrisanoj granici Sirije i Iraka, kalifat (hilafet, kako ukazuju arabisti) dvadeset prvog veka, koliko je zastrašujuća tvorevina u kojoj se odsecaju glave, istovremeno prikazuje brigu da jurišnike džihada i obične činovnike valjano isplaćuje.

Islamska država na prostoru otetom od Sirije i Iraka u varvarskom pohodu sebe proglašava najpravovernijim zastupnikom Alahovog poslanika i verovesnika Muhameda, a u stvarnosti je najveći neprijatelj istinskog islama.