Borivoj Erdeljan

Uverenje Moskve da sankcije Evropske unije i Amerike "ne ujedaju" ni njenu privredu, ni građane, i da zapravo više "grizu" tvorce kazne nego Ruse nailazi na neprijatne nagoveštaje ko plaća ceh. Moskovski poslovni dnevnik Vedomosti, koji "čitaoce obaveštava o najvažnijim ekonomskim, političkim, finansijskim i korporativnim događajima, nudeći dubinsku analizu i predviđanja", prvi je objavio da je predsednik Rosnjefta zatražio novčanu pomoć od vlade.

Više krunisanje nego izbor, ocena je Nikolasa Spira, dobrog znalca političkih prilika na Bosforu. Turska je dobila dvanaestog predsednika, prvi put - otkad je republika - opštim glasanjem, a ne odlukom poslanika u parlamentu.

Izraelci i Palestinci su zatočenici zapečaćenog mehura, u kome obe strane nalaze opravdanja za svaki korak i postupak koji čine. David Grosman, rođen u Jerusalimu pre šezdeset godina, književnik svetskog ugleda, postavlja ovu jednostavnu dijagnozu Gordijevog čvora, koji se još jednim brutalnim obračunom ne raseca.

Ničija i svačija, Gaza je večno nesrećna zemlja. Sasvim jednostavna školska lekcija iz novije istorije dovoljna je potvrda zle sudbine. Samo 360 kvadratnih kilometara, sa milion i osam stotina hiljada žitelja, u pojasu dugom četrdeset jedan kilometar i širokom od samo šest do dvanaest kilometara, stisnutom između Izraela, Egipta i Mediterana, Gaza - koliko po veličini zrno peska u pustinji, isuviše često je bolna tačka čitavog velikog sveta našeg doba.

Palestinsko-jevrejski očaj, sa zajedničkim imeniteljem da krivca svako vidi u onom drugom, i nemoć posredničke mirovne misije sveta pretvaraju se u horor sa trećom intifadom na vidiku i neposrednom pretnjom, pored udara iz vazduha i sa mora, kopnenog kaznenog pohoda vojske Izraela na Gazu, kako bi se „bez rukavica obračunala sa Hamasom“.

Islamski kalifat, bez granica - znači, ne samo u rasparčanom Iraku i na istoku rastresene Sirije, sa Abu Bakrom al Bagdadijem kao kalifom i vođom svih muslimana - jeste dugoročno opasan za ustaljeni poredak Bliskog istoka, a iskušenje je za Al Kaidu - vodeću terorističku organizaciju - koja ratuje da zakone šarije uvede u svet pravih vernika, a sada gubi u nadmetanju.

Pokret za kalifat Iraka i Velike Sirije ne uspeva zahvaljujući brojnosti boraca, ni zbog opremljenosti, dobrog oružja i bogatstva u novcu; pobede su poklon Alaha za našu veru, poručuje Muhamed Adnani, jedan od vođa brutalne i fanatizovane organizacije, koju i Al Kaida, njen idejni začetnik svrstava u neprijatelja, koliko i sve bezbožnike.

U poseti Beogradu, na poziv Tomislava Nikolića, boravio je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, ali zapažen gost je bio i njegov desetogodišnji sin Nikolaj - Kolja. Na Lukašenkovom zvaničnom sajtu postavljena je fotografija na kojoj otac i sin obilaze stroj garde Vojske Srbije, a vest agencije Tanjug „o polaganju venca zajedno sa svojim sinom Nikolajem na Spomenik neznanom junaku na Avali uz vojne i državne počasti i odavanju pošte srpskim vojnicima“ ilustrovana je slikom starijeg i mlađeg Lukašenka i našeg gardiste ukpljenog u besprekornom stavu mirno.Izvesno, nije svima baš lako razumljiva uloga dečaka u obe prilike.

Dvadeseti vek Jurija Gustinčiča, naslov dokumentarnog filma TV Slovenije, savršeno je tačan opis. Od polovine stoleća Jurij je čitaocima novina donosio sliku sveta, koji smo iz tadašnjeg ideološkog zabrana malo ili nedovoljno poznavali, a kad su se granice otvorile, neumorno i neprestano nam je i tumačio šta se u društvu naroda događa nama, i drugima, a i zašto. Posle skoro sedam decenija ova apostolska misija je završena. U devedeset trećoj godini umro je kao ikona novinarstva i - kako je neko od poštovalaca lepo rekao - „profesionalnog suvereniteta“.

Palestinci sada imaju vladu nacionalnog jedinstva, ali sloga tek treba da se potvrdi. Pre sedam godina braća iz Gaze i sa Zapadne obale među sobom su ratovala, a potom su sporazumi o pomirenju propadali.

Episkop Rima, neprikosnoveni starešina zapadnog hrišćanstva, papa Franja u poseti Svetoj zemlji tri monoteističke religije više je bio politički mesija nego katolički hodočasnik. Ispovedao je državnike, molio se zajedno sa vaseljenskim patrijarhom Vartolomejom i - naravno - razgovarao o odnosima Vatikana i Fanara, stavio je pisanu poruku Svevišnjem za okončanje bliskoistočnih patnji u pukotinu Zida plača, najsvetijeg traga Drugog hrama Jevreja.

Dva opisa na internet portalima upućuju na nepresušna lica i naličja našeg sveta.

Evropski poslanici dobijaju sve više moći da uređuju zajednicu kontinenta, dok je prema anketama o raspoloženju birača u najvećim zemljama EU udruženi život sve manje popularan (u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i Britaniji podrška je 45 procenata, prema šezdeset odsto, koliko je izmereno 2012).

Novinari se ne predaju dok čuvari poretka pokušavaju da ih ućutkaju, a događa se i da pokušavaju da ih skinu do gole kože. Ni druga strana - uglavnom političari, uljuljani vlašću - lako ne posustaje. Ovogodišnji treći maj, Dan slobode štampe, koji je 1993. ustanovila Generalna skupština UN, obeležen je pozivom da se "osigura nesmetan govor svim medijima".

Alžirci su dobili novog predsednika - Abdelaziza Butefliku u invalidskim kolicima. Četvrti put zaredom od 1999. pobednik je isti, uvek nedostižnim rezultatom (više od 80 odsto glasova). Prilagođavanjem člana 74 Ustava odavno je sebi osigurao večnost. Jedini protivnik na biralištima Ali Benflis, sa svojih skromnih 12,8 procenata, odmah je reklamirao politički faul i prevaru, ali je - kao i svi ostali - unapred znao kakav će biti rezultat, govoreći da je „režim truo“, dok za lidera veruje da „više nije u stanju da vlada“.