Borivoj Erdeljan

Ukrajinski zaplet, koji vraća običaje i postupke Hladnog rata, kao eho priziva i neke davno umirovljene.

Mađari su Viktoru Orbanu (51) i njegovoj desnici - stranci Fides i njenom partneru, maloj Hrišćansko-demokratskoj narodnoj partiji - dali još četiri godine „odrešenih ruku“. Na parlamentarnim izborima koalicija levog centra je daleko zaostala, ali je krajnje nacionalistički, profašistički Jobik (u kampanji se, istina, pomalo u političkom rečniku „umio“) napredovao u poređenju sa rezultatom glasanja pre četiri godine, pa se nacionalni brod dalje naginje udesno.

Predsednik Oland je go - bez dvoumljenja je dnevnik Liberasion već u naslovu postavio dijagnozu rezultata lokalnih izbora u Francuskoj, pošto su socijalisti doživeli „politički infarkt“ - kako su i sami priznali „čas istine, od koga se može pobeći“. Melem na otvorenu ranu je pobeda u Parizu, a to je više ženski trijumf, pošto prvi put u istoriji na čelu prestonice neće biti muškarac.

Dok se na Zemlji obnavljaju davno napušteni običaji hladnog rata Moskve i Vašingtona, na nebu Rusi i Amerikanci složno rade i čuvaju mir u vasioni, četiri stotine kilometara iznad naše planete, u Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS), daleko od ovozemaljskih zavada, gde se u zahuktalom ukrajinsko-krimskom cunamiju razmenjuju optužbe i pretnje.

Satovi na Krimu, dosad navijani prema kazaljkama u Kijevu, od kraja marta pomeraju se dva časa napred, da bi se i u merenju vremena prilagodili Moskvi. Tek proglašena nezavisna država, kao „federalni subjekt Rusije sa statusom republike“, od antičkog doba mnogima željeni rt iz koga se isplovljava u topla mora, u novijoj istoriji carsko letovalište, potom i odmaralište sovjetskih trudbenika i partijskih radnika, koje je Katarina Velika osvojila od Osmanlija krajem osamnaestog veka, opet je u ruskoj porodici. Na Lenjinovom trgu u Simferopolju nezavisnost je posle glasanja na referendumu proslavljena veličanstvenom zabavom i vatrometom, „kakav može da se poredi sa priredbom uz Zimske olimpijske igre u Sočiju“.

Da li teška iskušenja uvelog arapskog proleća u Egiptu mogu da se zaceljuju na fudbalskom igralištu i trčanjem za loptom, pokušava da proveri vlast u Kairu, koja političkim pogocima ne uspeva da podigne na noge osamdesetpetomilionsku naciju, pa poseže za drugačijom igrom. Više od hiljadu terena - širom zemlje - vlada će ubrzano graditi, uz ulaganje skoro 100 miliona dolara, čime do kraja godine treba da „odvoji mlade od ulice“.

Darežljivost Nikite Hruščova pre šezdeset godina i zabluda tadašnjih vladara u Kremlju da će SSSR trajati večno, danas je od Krima učinila Pandorinu kutiju. Prvi sekretar je, kao gospodar partije i države, poluostrvo - koje je Moskva 1783. pripojila ruskom carstvu - 1954. poklonio Ukrajini.

I poslednji svedok Holokausta je napustio ovaj svet, sedam decenija od završetka Drugog svetskog rata. U Londonu je u 110. godini umrla Alis Herc Zomer, čija sudbina najbolje upućuje koliko je vredna vera u život.

Jedinstveno tržište nije sir sa rupama, poručuje potpredsednica Evropske komisije Vivijan Reding Švajcarcima, čiji je ementaler jednako ponos i mlekara i čitave nacije. Rezultat švajcarskog referenduma o ograničavanju slobodnog pristupa stranaca - na koji su građani pozivani plakatom na kome bela ovca tera crnu - ogorčio je Brisel žešće nego što je pogodio „stado“ na koje, na prvi pogled, upućuje crtež sa bilborda.

Posle osamnaest meseci kliničke smrti oživljavanje zamrlih razgovora Kiprana o zajedništvu Grka i Turaka prava je ili poslednja prilika - podeljena su predskazanja - za budućnost Afroditinog ostrva, na koje je u mitologiji iz morske pene kročila boginja ljubavi. Predsednik Nikos Anastasiadis i Derviš Eroglu, sa turske strane, pokušaće da (diplomatskom predigrom posrednika: nabrajaju se SAD, Britanija, Evropska unija, Grčka i doprinos Turske) konačno obostrano prihvaćeni putokaz pretvore u sporazum o stvarnom državnom zajedništvu.

Posle osamnaest meseci kliničke smrti oživljavanje zamrlih razgovora Kiprana o zajedništvu Grka i Turaka prava je ili poslednja prilika - podeljena su predskazanja - za budućnost Afroditinog ostrva, na koje je u mitologiji iz morske pene kročila boginja ljubavi.

Molitveni doručak za 3.500 šarolikih gostiju, prvog četvrtka svakog februara u balskoj dvorani hotela Hilton u Vašingtonu, jedini je javni nastup, inače svojevrsno tajanstvene konzervativne hrišćanske organizacije, uticajne i moćne u politici, čiji je zavet - ćutanje. U nas mediji često opisuju da je domaćin doručka predsednik Amerike, što nije tačno.

Jobik je otvorio kancelariju u Srbiji; od prošlog petka Pokret za pravu ili bolju Mađarsku (kad se prevede skraćenica) ima istaknutu firmu na lokalu u Subotici. U Londonu je, u isto vreme, pokazao dozirane ambicije i polovičnu sreću. Vođa napadne partije zadojene neonacizmom Gabor Vona je na govorničkom ćošku u Hajd parku održao jedino kratak zbor pred stotinak pristalica, pošto su ga prethodno prolaznici oterali iz centra prestonice, ispred Holborn stanice podzemne železnice.

Obećanje u koje je poverovao Ban Ki Mun bilo je samo priviđenje. Generalni sekretar UN, pozivanjem Irana među skoro četrdeset učesnika diplomatskog otvaranja sirijske Pandorine kutije, poremetio je već složene kockice.

Posle osam godina života bez svesti, Arijel Šaron je „napustio svet kad je sam rešio da ode“. To je uverenje Gilada, jednog od dvojice generalovih sinova, koje konačno potvrđuje životnu nepredvidivost i upornost njegovog oca, koga smeliji istraživači vide sem kao „nemilosrdnog ratnika i kao čoveka koji je Izraelcima možda mogao da donese mir sa Palestincima“.