Borivoj Erdeljan

Usred ravnice Tesalije kaluđeri su dospeli „na korak do neba“. Vekovima, do manastira na liticama iznad varošica Kalambake i Kastrakija, poslednji deo puta - visinu od 373 metra - prelazili su u mreži, koja je potezana konopcem prebačenim preko čekrka.

U Hramu rođenja u Betlehemu ili Vitlejemu - kako je prevodeći Novi zavet na srpski jezik ime preneo Vuk Karadžić - vernicima preti da tavanica padne na glavu. Ipak, poslednjih meseci uslišena je vapijuća molitva: posle šest vekova konačno je počela spasilačka zaštita hrama na mestu početka Hristovog ovozemaljskog života.

Ograđen u mnogo čemu od sveta i dvadeset prvog veka, porodični režim Severne Koreje pribegao je srednjovekovnom dželatskom postupku. Kim Džong Un, treći lider u porodičnom stablu, posle dede (Velikog vođe) i oca (Dragog vođe) - uveden na vlast pre dve godine kao Bistri Vođa - pogubio je Čang Song Teka.

Za hiljade nesrećnika, koji sa rodnih ognjišta na Bliskom i Srednjem istoku ili iz Afrike pokušavaju da dopru do evropske slobode, Srbija je samo usputna stanica na putu do „obećanih zemalja“.

Da i treći put postane kancelar posle septembarskog trijumfa na parlamentarnim izborima, Angeli Merkel je potrebno da u decembru za nju glasaju samo članovi stranke protivnika, koga je ubedljivo porazila. Posle pet nedelja pregovora hrišćanskih demokrata i Socijaldemokratske partije (SPD), sklopljen je koalicioni sporazum na čitavih 185 strana; pristanak mlađeg partnera na „politički brak“ je uslovljen da se složi i 475.000 njegovih pripadnika.

Šestomesečni sporazum o nadzoru i obuzdavanju nuklearnog napretka Irana, kod posebno probranih prijatelja Amerike - Izraela i Saudijske Arabije, inače među sobom u večnom neprijateljstvu - stvorio je osećanje da ih je predsednik Barak Obama „pustio niz vodu“.

Poseta moskovskih moćnih Sergeja Kairu - ministara odbrane Šojgua i spoljnih poslova Lavrova - pokrenula je odmeravanja da li se Egipat, posle četiri decenije odmetništva, okreće davnašnjem okrilju ili je u pitanju samo jedna bačena karta u diplomatskom pokeru, omiljenoj igri na Bliskom istoku. Povratak na Nil posmatra se i kao - da se pomognemo slikovitim opisom iz Ahrama - „deo globalnog buđenja ruskog medveda“, ali i obnova korisna domaćinu, za sopstvene potrebe.

Redov Augustin Trebušon je poslednji francuski vojnik ubijen u Prvom svetskom ratu pošto je, zaboravljajući na Nemce u rovu „preko puta“, 11. novembra 1918. potrčao da javi četi dobru vest - ručak će biti vruća supa. Primirje potpisano u zoru.

Džon Keri se uputio na diplomatsko hodočašće „po žeravici“. Američki državni sekretar treba da uveri najvrednije arapske saveznike da ih Vašington ne napušta i da ne „okreće leđa“.

Savet za ljudska prava UN, obično neupadljiv, stvoren je kao „strašni sud“ za ponašanje svekolikog članstva Ujedinjenih nacija i njegova tri godišnja zasedanja četrdeset sedam izabranih država, pred koje 193 zemlje izlaze na redovni pregled, nije izvođenje na optuženičku klupu „po prijavi“. Ispovedaonica i čistilište od grehova, nastala 2006, nije baš potpuno oslobođena političkih iskušenja, koja - ponekad - prate i druge međunarodne „vojske spasa“.

Dugovremeni partneri u obaveštajnim poslovima, Turska i Izrael, upustili su se u žustru javnu raspravu ko je koga izdao u čuvanju i razmeni tajni, pošto je Vašington post iz pera svog uglednog kolumniste - pozivajući se na „upućene izvore“ - objavio optužujuće saznanje da je vlada Redžepa Taipa Erdogana prošle godine odgovarajućoj službi u Teheranu otkrila „identitet bar deset Iranaca , koji su u Turskoj održavali veze i sastanke sa izaslanicima Mosada“.

Evropa učvršćuje „Mažino liniju“, kojom zamišlja da - za razliku od ideje francuskog ministra rata kako da se tridesetih godina prošlog veka brani od Hitlerovog osvajanja - štiti sebe i očajnike, koji u nju veruju kao u utočište od vlastodržaca ili siromaštva u sopstvenim zemljama.

Neobični su putevi naklonosti, neprijateljstva i interesa u odnosima među državama. Iran za proleće nagoveštava odigravanje prijateljske fudbalske utakmice sa reprezentacijom Amerike, za Teheran „velikim satanom“ već više od tri decenije, dok je za SAD partner tim „zemlje zla“.

Berlinski dnevnik Tagescajtung objasnio je šta se dogodilo Nemcima: „Da će birači Angelu Merkel proglasiti gotovo za kraljicu, to je i za ovdašnju kulturu političkog konsenzusa zapanjujuće. Merkelova je to postigla mekim paternalizmom i rafiniranim oportunizmom.

Eliksir Sergeja Lavrova i Džona Kerija za uništenje Asadoviih bojnih otrova je uspešno diplomatsko umeće, ali rok da se recept ostvari do polovine 2014. „čini se da je potpuna fantazija“. Neverica uglednog istraživača Olivijea Lepika iz Fondacije za strateško istraživanje u Parizu u čarobni štapić dvojice ministara nije politička sumnjičavost nego dobro poznavanje mukotrpne tehnike i praktičnih problema prilikom „ubijanja“ hemijskog oružja čak i kad se nađe u rukama i najboljih stručnjaka.