Borivoj Erdeljan

Dilma Rusef je postala predsednica Brazila. Bugarka po ocu Pedru useljeniku sa Balkana, samo je najnovija pobednica iz redova „slabijeg pola“. Žene osvajaju ranije običajno pravo muškaraca i preuzimaju vlast u svoje ruke, zaključuju analitičari, dok prebrojavaju političku rodnu ravnopravnost u zemljama širom sveta. Jedna agencija je sabrala da trenutno ima deset žena na čelu država, a još osam vode vlade.

Učestali su nagoveštaji da će Palestinci okrenuti ploču i sami sebi stvoriti državu, pošto pregovori sa Izraelom liče na davljenika, sa sve manje izgleda. Posle početnih fanfara u Vašingtonu o otvaranju konačne mirovne završnice, i američka državna sekretarka Hilari Klinton, staratelj procesa, prizemljuje očekivanja zapala u vakuum: „Ne mogu da kažem da postoji, i da sam otkrila, čarobnu formulu koja bi izvela iz sadašnjeg ćorsokaka.”

Lik Velikog lidera u natprirodnoj veličini i uživo prisustvo Dragog vođe i Mladog generala na velelepnoj paradi u Pjongjangu, neki izveštači su simbolično uporedili sa hrišćanskim trojstvom Svetog duha, Oca i Sina. Pano tvorca Severne Koreje Kim Il Sunga optočen zlatom i na visoko uzdignutoj tribini Kim Jong Il sa Kim Jong Unom, koliko za domaćine svetinja, za strane posmatrače bili su potvrda neprikosnovenosti porodične dinastije u trećoj generaciji - prema Njujork tajmsu - „poslednjeg staljinističkog uporišta na Zemlji, usamljenog od kraha komunističkog bloka“, bez dovoljno hrane, ali od 2006. posednika atomske bombe.

Demokratska Nemačka dvadeset prvog veka je - devedeset dve godine kasnije - konačno isplatila krivicu imperijalne carske države prethodnog stoleća, obračunatu u novcu, zaračunatu posle Prvog svetskog rata nasledniku, Vajmarskoj republici. Tako je 2010. knjigovodstveno okončan dug pobednicima za štetu učinjenu civilnim dobrima.

Edvard Samjuel Miliband, deseti i najmlađi lider britanskih laburista posle Drugog svetskog rata, pošto je za dlaku na partijskim izborima pretekao rođenog (starijeg) brata, namerava i da - kako sam kaže - već na prvom koraku pokopa još svežu zaostavštinu, koja i nije neposredno nasleđe. Meta je pretprethodnik na partijskom tronu: Toni Bler, čvrsto privržen velikom biznisu i Vašingtonu tog vremena je - u svoje doba - stranku iz njenih uporišta u radničkoj klasi okrenuo prema političkom centru i tako tri puta dobio nacionalne izbore i trinaest godina vlasti. Mladi Ed (40) kao da prihvata ulogu naknadnog „političkog dželata”.

Pravoslavne liturgije na koje se čekalo gotovo sto godina jedan su od oslonaca na koji računa islamska Turska, kao pomoć da brže stigne u hrišćansku EU. Na izgled neverovatno, ali nije nemoguće.

Na prvi pogled čini se da nešto nije na svom mestu. EU je, preko svog komesara za proširenje Štefana Filea, toplo pozdravila rezultat referenduma u Turskoj o dvadeset šest ustavnih promena, kao „solidnu osnovu za održiv razvoj demokratije u skladu sa evropskim standardima i kriterijumima“. Prateća napomena je da razvoj treba pažljivo da se proverava.

Balkanski reporter londonskog Gardijana izveštaj je začinio jetkom poukom da je „Aleksandar Veliki bez ikakve sumnje bio Makedonac, ali ta odrednica je, u današnjem smislu reči, davno mrtva; kontinuitet sa njim Jorgosa Papandreua i Nikole Gruevskog je isto toliki koliko i britanskog premijera Dejvida Kamerona sa, ko god da je bio, graditeljem Stounhendža“. Zatim zaključuje: „Obe, i Grčka i Makedonija treba da prekinu sa balkanskim stereotipom - istorija treba da bude ostavljena istoričarima, a tekuća realnost političarima.“

Stogodišnji sukob Jevreja i Arapa u Palestini još jednom je na proveri: da li je mir, ipak, isplativiji. U Vašingtonu se obnavljaju direktni pregovori, na koje su - kao i u retkim ranijim uspešnim prilikama prošlih decenija - protivnike priveli Amerikanci. Komentatori se slažu da Barak Obama „ulaže najveći deo svog političkog kapitala na nepouzdanu bliskoistočnu berzu“. Mnogi ne veruju u dobitak.

Odluka premijera Vladimira Putina da Rusija trenutno obustavi (do kraja godine, moguće i duže) izvoz žita, čak ispunjavanje prethodno ugovorenih obaveza, pogađa mnoge kojima je „hleb naš nasušni“, koliko značajan za preživljavanje, toliko i oslonac političke stabilnosti.

Da li će Izrael preteći Iran i bombardovati njegove nuklearne pogone pre nego što Islamska Republika sastavi atomsko oružje ili će Teheran brže steći bombu, uporno odmeravaju pesimisti. Optimisti još veruju da se neće dogoditi ni jedno, ni drugo.

Najtraženiji čovek na svetu, Osama bin Laden, za čiji je hvatanje i privođenje Senat SAD odavno povećao nagradu na pedeset miliona dolara, može da računa da će u Americi dobar deo njegove porodice biti prihvaćen dobrodošlicom, ako potomci i rođaci uspeju da napuste Iran, gde su od gostiju postali neka vrsta zatočenika.

Ko je kome potrebniji, Evropa Turskoj ili Turska Evropi? Pitanje nekome ima čak prizvuk neukusnog cinizma. Za druge, koji se pozivaju na neumoljive ekonomske pokazatelje, nema nedoumice. Mladi istanbulski bankar Mehmet Čanajaz je uveren, naročito posle cunamija u evrozoni: „Ako se ne pridružimo EU, biće to evropski problem, a ne naš. Ako nas jednog dana i prime, lepo. Ali, u godinama koje dolaze biće to više njihova potreba. Evropska ekonomija nije konkurentna, koliko je nekad bila.“

Pečuj - Srbi su evropskoj prestonici kulture u 2010. u davnoj prošlosti dali ime kadarku - lozu i vino, a u bližem, prošlom stoleću i republiku sovjetskog tipa, koja je - istina - u avgustu 1921. postojala samo jedanaest dana, na čelu sa slikarom Petrom Dobrovićem, jednim od vodećih predstavnika modernizma kasnije posleratne jugoslovenske umetnosti.

Poljaci treba da odluče kome će se okrenuti: bliže bratstvu EU, kome već pripadaju ili - koliko je moguće - usporenijem evropskom hodu, zadovoljstvu evroskepticizma. U prvom krugu predsedničkih izbora, od deset kandidata izdvojila su se dvojica nosilaca upravo takve štafete: Bronislav Komorovski (58) i Jaroslav Kačinjski (61).