Borka Pavićević

Treći put sam u Kuli Stojana Jankovića. "U 17. stoleću mletačko-turska granica bila je pred vratima Zadra, s nizom osmanskih utvrda od Zemunika do Novigrada, od njih se najveća zvala Sedd-i islam, po čemu je selo i dobilo ime. Atributi Grčki i Latinski nastali su u 18. stoleću, kada je selo razdeljeno u dvije parohije ili župe, pravoslavnu i katoličku... Od "mirnodopskih" Jankovića-Desnica posebno treba istaknuti ličnosti kao što su konte Ilija-Dede Janković (1818-1874), svestrani intelektualac, Vladimir Desnica (1850-1922), političar i poduzetnik, Uroš Desnica (1874-1941), političar, advokat, esejist, Boško Desnica (1886-1945), povjesničar, advokat i publicist, te naročito Vladan Desnica (1905-1979), koji je u Kuli pisao "Proleće Ivana Galeba". U Kuli je i sahranjen.

Konačno, jedna dobra vest, jedan rezultat Briselskih dogovora koji olakšava život ljudi Kosova i Srbije. Nema više globljenja i pljačkanja ljudi kada je reč o putovanju, ne moraju se plaćati osiguranja za vozila, doprinos slobodi kretanja, da se ljudi kreću, osnovno ljudsko pravo, koje, kada je ukinuto, proizvodi implozije unutar toliko željenih suvereniteta.

Bilo je to u toku bombardovanja, na početku (prokletstvo je što čovek ne upisuje događaje pod datume), kada je u sobi pod tremom, u CZKD, "iscureo" faks u kome je stajalo da su ubijeni Fehmi Agani i Veton Suroi. Bile smo tu uglavnom žene, Ana Miljanić, za faksom, Lula Mikijelji sa sinom Atosom, tada detetom, Mirjana Miočinović, užasnute, zanemele...

U stvari, ne mogu vam u celosti, a niti delimično predstaviti knjigu "Geneza cvijeta Bogdana Bogdanovića", koju su pripremile Nataša Jovičić i Tea Benčić Rimay (Nakladnik: Spomen područje Jasenovac), jer je knjigu upravo donela arhitekta Ljubica Slavković iz Beča i iz posete Kseniji Anastasijević, Ksenija je poslala knjigu. (Jednom, ako za to bude prilike, rado bih govorila o ženama poput Ksenije koje u potpunosti i na svaki način zaštite i prononsiraju delo svojih supružnika.)

U komentarima o nastanku "Hadrijanovih memoara" Margaret Jursenar, pišući zašto se bavila Hadrijanom, a ne Hamletom, kaže kako se Hamlet nije osvetio jer nije dovoljno duboko osećao sudbinu svoga oca.

Na zahtev Dragoljuba Todorovića, advokata (1948-2015), u tom času zastupnika porodica ubijenih na Ibarskoj magistrali, Milorad Ulemek Legija je u popodnevnim časovima, 10. novembra, saslušavan pred istražnim sudijom Okružnog suda u Beogradu. Saslušavan je kao osimnjičen - okrivljeni, a ne kao svedok, zbog ubistava na Ibarskoj magistrali.

Dva su javna nastupa u proteklim danima. Prvi je bio tekst profesora Momčila Grubača "Greh i vrlina Saše Jankovića" objavljen u rubrici "Pravo" ("Danas", 11. maj), a drugi je Predavanje Roberta Vilsona u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, sinoć (13. maj).

Uprkos dnevne doze vakcinacije sažaljenjem i strahom, što je neka vrsta implozivne katarze sa glavnim mestom radnje u stomaku (gladnom), građani ne gledaju u vrh svojih cipela, i ne saginju glavu kada začuju nešto "provokativno", "uzurpatorsko", "protivreformsko", "protivantikorupcijsko", i učestvuju u javnom životu.

Davno je Zoran Radmilović, iz celokupnog kapaciteta svoje dadaističke poetike, ironično i samnoironično, govorio o sebi kao „izvođaču glumačkih radova“. Ozbiljna kritičnost i duhovitost ovoga stvaraoca prečesto je shvatana više kao zabavna, a manje kao subverzivna. Cena je bila visoka u skladu sa zahtevnošću nad sobom.

Budu}i da zdanje u kome se nalazi knji`ara "Danilo Ki{" menja vlasnika, sasvim je neizvesna njena dalja sudbina. Ko se od nas jo{ uvek se}a "Jugoslovenske knjige" u palati Albanija. Na pominjanje ovog "prostora", kao da je prostor praznina, ~ujem zvuk koraka po drvenim podovima izme|u {tandova i u nosu miris knjiga. Sastanci ispod sata ispred "Jugoslovenske knjige". Za odlazak u neki od bioskopa kojih vi{e nema. Se}ate se one scene iz Orvelove "1984" u kojoj Vinston Smit pronalazi kuglu u kojoj pada sneg, sre}e njegove prilikom prepoznavanja sveta koji vi{e ne postoji. "Polovina ~itave produkcije Jugoslovenske kinematografije privatizacijom Avale filma dopa{}e u privatne ruke." (Mila Turajli})

Dobar deo svojih kapaciteta uložio je Boris Buden u obrazlaganje da knjiga „Uvod u prošlost“, koju je načinio sa Želimirom Žilnikom, radi se, naime o razgovoru njih dvojice, nije knjiga o prošlosti, već o kritičkoj analizi istorije kao kulturnog konstrukta. Međutim, ovaj dijalog u izdanju Centra za nove medije - kuda.org (Boris Buden napisao tekstove i vodio razgovore sa Ž.Žilnikom; Želimir Žilnik odgovarao na pitanja B.Budena usmeno i pismeno, kuda.org inicijatori, knjigu su uredili i koordinirali) zapravo je ispovedna i teorijska rekonstrukcija paralelne istorije jugoslovenske kinematografije i konteksta država (različitih) u kojima se Želimir Žilnik rodio, školovao, i stvarao uprkos svemu.

Godine devedeset i devete, u avgustu mesecu, dakle posle "Milosrdnog anđela" što, kako vidimo za mnoge znači rat, bez uvida u prethodno ratovanje i bombardovanje, u Centru za kulturnu dekontaminaciju odigrana je predstava "O Nemačkoj", u adaptaciji i režiji Ane Miljanić. U filozofsku raspravu Hermana Broha inkorporirani su delovi Brehtovog komada "Čovek koji kaže da i čovek koji kaže ne", kao i tekstovi Hane Arent o posleratnoj poseti razrušenom Berlinu, u kome su joj ljudi pokazivali fotografije svoje nesreće i bede, međutim, kada bi shvatili da je Jevrejka, nisu je dalje pitali šta je bilo s njom i njenom porodicom. Razgovor bi zastao. Ili, da kažemo ovako - kako bi tekao razgovor između čoveka iz četvorogodišnje opsade Sarajeva, ili iz Vukovara, ili sa Kosova, sa građaninom Beograda posle bombardovanja, ali i danas.

Od kako je raskopana Autokomanda, a biće da je to već treći mesec, treći mesec kako se popravljaju tramvajske šine, od "Pinka" kako građani već odavno nazivaju autobusku i trolejbusku stanicu "Bolnica Dragiša Mišović", kako zvanično kaže glas u prevoznom sredstvu kada vas poziva da "očitate svoju kartu", "do grada", ili do Slavije vozi samo autobus 42, okolo i naokolo. Kako se onda narod okupi na stanici u većim količinama, čekajući i raspitujući se, uvek ima iznenađenih (gde su drugi autobusi), pruža se prilika za javne razgovore, ili za javnost, i razne teme se ispostavljaju između čekača, ima se šta čuti, mada ne verujem da bi to bilo uputno za vlast jer toga nema u medijima. Svih tih tema i mišljenja građana.

"Islamski propovednik iz Kuvajta zatražio je da se sruši egipatska Sfinga i piramide jer, kako je naglasio, došlo je vreme da se izbriše s lica zemlje nasleđe faraona. Zahtev je usledio u trenutku kada ekstremisti Islamske države svojim napadima ugrožavaju mesta od istorijskog značaja.

"Ovo veče je za mene je zaista veliki događaj. U ovom trenutku uspostavlja se jedna velika nova nagrada - Beogradski pobednik za filmsko stvaralaštvo. Ja sam kao dete sa roditeljima odlazila i gledala taj divni spomenik i želela sam da ga dotaknem, i evo želja mi se ispunila, on je dotakao mene. Ja sam zahvalna i velika mi je čast ukazana što sam dobila ovako veliko priznanje" (Milena Dravić prilikom uručivanja nagrade Beogradski pobednik na otvaranju 43. Festa, 27. februara 2015).