Borka Pavićević

U ovim istim novinama, u petak, septembar 3, objavljen je intervju sa Tomislavom Nikolićem, u kome on na pitanje Mirjane Milenković „Koliko su tačne spekulacije da ćete nakon izbora ipak ući u koaliciju sa Tadićevim demokratama“, odgovara „Ući u koaliciju sa DS značilo bi oprati tu stranku od svega lošeg što je činila. Ja nisam spreman da ulaskom u koaliciju sa DS operemo sve njihove grehe i grehe njihovih koalicionih partnera.“

Ima dana kada mislim da bi naslov ove rubrike "No longer and not yet", citat Hane Arent, trebalo da promenim, ne naravno zbog Hane Arent, već zbog desetogodišnjeg iskustva, i posmatranja procesa nastalih posle 5. oktobra, kada mi je izgledalo da onog prethodnog više nema, da je dokinuto, ali da ono što očekujemo još nije došlo.

„Zgrada u Karađorđevoj 48 važi za jednu od najlepših u Beogradu, ali je proteklih godina uzurpirana i potpuno propala. U njoj se snimaju filmovi, organizuju žurke, a zidovi su oblepljeni porno-slikama“ (Blic, 20. avgust).

Nema dana, bukvalno, da u CZKD, u Birčaninovu, ne dođe neko ko traži da radi. To političari i ministri zovu „otvaranjem novih radnih mesta“. Veoma često to su ljudi iz okoline; kako je vizni režim ukinut, za sada neki od onih koji su držali kafane ne bi li narod u redovima za vize imao gde nešto da popije, ili su radili kao obezbeđenje u konzulatima i ambasadama, ili su prevodili zagonetne upitnike (raspuštenica ili udovica), ostadoše bez posla.

Izveštavajući sa poplave, ili iz poplave, u Bariču, novinar B92 Stefan Goranović, izrekao je kako se građani, u Bariču, dave u „lokvi vode“. Ta njegova izrika „pala je“ neposredno pre i posle prikazivanja filma Vremena i Filipa Švarma „Pad Krajine“, avgusta 1995, na petnaestogodišnjicu, na RTS-u.Ima, dakle, petnaest godina od kako su građani Knina i Krajine more i kamen popili i istucali u koloni, i u „lokvi krvi“, u najdužoj mogućoj koloni krenuli ka „lokvi vode“, dok je tada, preko naših ovdašnjih TV kanala, koji su „prenosili“ taj prizor tekao kajron sa reklamama za letovanje u Grčkoj, informacije i cene.

Pa da, kako je to samo jednostavno, „estetski kriterijumi“, a šta drugo, samo čista estetika, kako bi to bilo drukčije u predlogu DSS-a da se kultura dovede u red. Da duhovnost postane legalna i legalistička. To da Radomir Konstantinović ispiše „Biće i jezik“, to već nekako može, čovek se bavi naukom, analiza je u polju estetskog, bez političnosti i stava, kako da ne.

Teofil Pančić se nije dao stengama zaustaviti. Otišao je na odmor, nadam se da je negde na moru. Kao najstrašniji prizor iz repertoara delovanja Kju Klus Klana izgleda Teofilovo prebijanje u autobusu. Iz koga su svi pobegli, uključujući i šofera.

Je li svaki sukob "na ovim našim prostorima" srpsko-hrvatski sukob, kako je to Miroslav Krleža umeo da misli. I je li svaki mir "na ovim prostorima" srpsko-hrvatski mir.Predsednika Republike Hrvatske Ivu Josipovića srela sam u toku jučerašnjeg dana dva puta.

Znam koliko nije popularno baviti se svakodnevljem, naročito "tajnom vezom" između značajnih, presudnih, velikih problema i njihovim opetovanjem u stvarnosti, biće da je nekako stidno i počesto "ponižavajuće" sagnuti se te nekako urediti i prirediti nešto oko sebe i poradi sebe, a i radi drugih, opšteg dobra radi.

Nisam bila sigurna da mi je jasno, da je tako, da prvo predlaganje, a potom povlačenje iz skupštinske procedure izmene zakona koje bi ukinule obavezu da funkcioneri odluče koju će funkciju zadržati, zatim odluku Ustavnog suda o suspenziji te obaveze, kao i ranije tumačenje Ministarstva pravde prema kojem funkcioneri nisu obavezni da to urade, već da mogu da zatraže mišljenje Agencije, sve dok Vladimir Goati u ponedeljak nije izjavio da na taj način vlasti pokušavaju da marginalizuju Agenciju za borbu protiv korupcije i da se to najbolje vidi na primeru nepoštovanja odredbe o zabrani akumulacije funkcija.

Šta je i gde je poslednje konačište, ako ga nema. Ili je u kulturi dijaspore. Graditelj toponima istorijskog ozračja ima biti negde između razorenog „duha mesta“, celine jedne zemlje, i beskonačnosti, ogromnog dela u kome prebiva, kao tvorac, koji se javlja u mnogo oblika. U kamenu i na papiru. U materijalima i oblicima kojima duh i ideje vladaju i u kojima se poostvaruju.

"Đorđe Vukadinović tužio Svetislava Basaru, Zorana Panovića i list "Danas","na ime nadoknade zbog pretrpljenih duševnih bolova Vukadinović traži 750.000 dinara". Nije evra, ni dolara, dinara, dobro je. Ali, kada se preračuna.

Muka je postojeće karaktere na političkoj sceni uvesti u bilo kakvu zakonomernu dramsku radnju, bilo po principu kauzaliteta, ili, pak, po fragmentarnom principu.

„Kosovo je naš Jerusalim“, rekao je Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova u nedeljniku Špigel, gde je rekao, između ostalog, da se „mogu predvideti krize u budućnosti i da će geopolitička cena biti visoka ako Evropska unija bude zaboravila Zapadni Balkan“.

Čitam i čujem kako se svako kritičko mišljenje prema držanju partijskih funkcionera i lidera, te državnih službenika i ministara, ukratko onih čije bi delovanje trebalo da bude primerno, naziva kampanjom protiv istih.