Borka Pavićević

Šta će sa nama biti, pitanje je koje ostaje posle kraja predstave "Hamlet" u JDP, Šekspira u adaptaciji Gorana Stefanovskog u režiji Aleksandra Popovskog, "Hamleta" Aleksandra Popovskog i Gorana Stefanovskog i JDP u ovom trenutku - danas.

"Jugoslavija je bila velika greška koju smo skupo platili i koju nikako nismo mogli da savladamo, niti da ispravimo", reči su Borislava Jovića prilikom promocije njegove knjige "Kako su Srbi izgubili vek".

Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa, pedesetom Bitefu u susret nas obaveštava kako je Nejat Birecik, generalni direktor državnih pozorišta u Turskoj, upravo saopštio da će se ubuduće u državnim pozorištima u Turskoj igrati isključivo nacionalni repertoar i onaj koji potiče patriotska osećanja.

U Beogradu ove jeseni biće pedeset godina BITEFA, Beogradskog internacionalnog festivala novih pozorišnih tendencija, bez Mire Trailović i bez Jovana Ćirilova, i bez Marije Crnobori, i Mire Stupice.

Ne samo da svaka država na Zapadnom Balkanu (ili već kojim eufemizmom krijemo riskantnu Jugoslaviju) ima svoj jezik, već i svaka partija ima svoj jezik.

Zašto se svi toliko bojimo? - pita u svojoj kolumni Vedrana Rudan. Ne bih rekla baš svi, kao što se ničeg ne boji ni Rudanova, kao što se svakodnevno ne boje svi građani.

"Pravo birati i biti biran imaju svi građani koji su napunili 18 godina, muškarci i žene bez obzira na veroispovest, nacionalnost i rasu" - tačka B stava 2 ("Obrazovanje privremenih opštinskih i sreskih vlasti izvršiće se na osnovu sledećih pravila i principa").

"Beograd nije Mali". Ništa tačnije od toga

("To je jedna obična rupa" Petar Komnenić)

Stajala je godinama u useku između Paviljona i dodatnih, prostorija CZKD-a. Natkrivena krovom od ciglenih kanalica - izložba "Ko je tebi Rejhl Kir", otvorena u CZKD-u 2010. godine, od tada je putovala u Zagreb, LJubljanu, Brčko, Sarajevo, i Osijek. ("Srbija je do Oseka", general Simović na dočeku srpske vojske u Zagrebu,na Kolodvoru 1918, prema Krizmanu.)

Šta je pristojno, šta je to pristojnost, danas kada je sve tako temeljno nepristojno, i kada sred ogromne nepristojnosti crvena reka Đetinja, otrovana, teče planinskim Užicem. Kao što je nepristojna neosnovana naplata viza kineskim investitorima, kao što je nepristojna diskrepantna razlika između odela čiji vlasnici neprekidno pridržavaju srednje dugme, i okoline po kojoj se vlasnici tih odela kreću, po rupama, i blatištima kao rezultatom nepostojanja bilo kakvog znanja da bi se bavili idejom opšteg dobra.

"Naše nasilje i vaše nasilje", eto to je naslov predstave Olivera Frljića i saradnika koja je pre neko veče izvedena u Beču na Wiener festivalu, rekli bi, prestižnoj pozorišnoj i ne samo pozorišnoj smotri kojom huje uznemirenja; odasvud, i to u Austriji upravo održanih izbora na kojima, ovoga puta i u krajnjem trenutku nije pobedio desničarski, ultradesničarski kandidat.

Pojam "podanik" prvi put sam čula da je upotrebljen za građane Jugoslavije (1918-1991) na Pravnom fakultetu u Beogradu, u toku jedne međunarodne konferenciji negde posle 5. oktobra 2000. i moram priznati da me je to veoma začudilo.

Sigurno jedan od najuspešnijih i najznakovitijih grafita u novijoj istoriji jeste onaj iz Bosne, u vreme rata, pre Dejtonskog sporazuma, čudesno anticipativni grafit: nepoznati počinioci ispisali su na pošti "Ovo je Srbija", istina je brzo izašla na videlo, grafit je precrtan i ispisan tačan "Budalo, ovo je pošta".

U noći između 24. i 25. aprila grupa od oko trideset nepoznatih osoba, uz pomoć bagera, srušila je nekoliko privatnih objekata u Hercegovačkoj ulici, u Savamali.