Borka Pavićević

Kako je lepo zdanje Tehničkih fakulteta i kako se prirodno i tačno na drugom spratu zdanja smestio Arhitektonski fakultet. Široko, evropsko, emancipovano stepenište i prostrani, svetli hodnici, još da drveće raste u središtu zdanja, u njegovom unutrašnjem dvorištu, da se kroz prozore vide krošnje, zelenilo, kako bi to svetski bilo.

Možeš da ubiješ, ali moraš biti pristojan, i tolerantan. Naročito prema "drugoj strani" koja ima "svoje mišljenje", i ima pravo "na svoje mišljenje". Možeš i da siluješ, ali ne smeš žene da psuješ. Možeš i da zdušno učestvuješ u rasprodaji svega postojećeg, tako da žene i devojke drugu perspektivu nemaju u restauraciji feudalnog društva i u njemu porobljavanja žena, majke će da plaćaju svojim kćerima da se oblikuju u poželjne objekte, i to na kredit, za rođendan ili maturu, jer biti nemoćna i poželjna, to je nalog sistema u kome su žene, kao i knjige, roba. Ali nemoj da upotrebljavaš kakane reči, nemoj da kažeš "marš u pičku materinu", "idiote".

Kakva protekla nedelja, sve po ničim izazvanom lepom vremenu. Moglo bi se reći da svaka zverka ne pokazuje trag samo po snegu. Bio je 29. novembar, Dan Republike, istog dana "državni udar", a onda je bio 1. decembar, Dan ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca u Kraljevinu Jugoslaviju, 2018. biće stogodišnjica.

Pre neko veče Građanske inicijative, saradnici, prijatelji, saučesnici i svedoci u Czkd-u na godišnjicu smrti Miljenka Derete govorili su o demokratiji i civilima, civilnom društvu, društvu, društvenosti. Na ulasku u Paviljon stajala je tabla kao jastuk sa ordenjem na kojoj su bili bedževi koje je Miljenko Dereta delio u Skupštini za vreme svoga poslanstva dok ga odatle nisu makli oni za koje je mislio da su mu bliski po dobrom običaju ovdašnjih demokratskih obračuna.

"The patriots", "patriote", tako glase Sterijini "Rodoljupci" na engleskom u programu Narodnog pozorišta u Beogradu za predstavu Andraša Urbana kakve davno u Beogradu nije bilo, a nije je bilo ni na sceni Narodnog pozorišta, gde joj je pravo mesto. Kako bi samo bolja naša današnjica bila da je Narodno pozorište u vreme "događanja naroda", a onda dugih ratnih godina potom tako, kao Sterija i Urban, kadro bilo i smelo bilo kritički se odnositi prema "rodoljublju", imalo bi se rašta patriotizmom i ponositi.

Jedan sasvim neobičan dan u kome "nam se ne događa", već ljudi naprave događaj. Na Kalemegdanu je otvoren "Paviljon sećanja na proboj i žrtve Jasenovca", to je jedna kocka, nutrina, na čijem je podu zemlja, a na zidovima ispisano ono što treba znati: "Dana 22. 04. 1945. dogodio se proboj logoraša iz Jasenovca, najvećeg koncentracionog logora u Hrvatskoj. Nakon savezničkih bombardovanja logora u proljeće 1945. zapovjednik logora Vjekoslav Maks Luburić naredio je likvidaciju svih zatočenika i zatočenica te rušenje logora i mjesta Jasenovac kako bi se prikrili tragovi ustaškog zločina. Posljedna skupina (oko 100 do 700) žena ubijena je u predvečerje 21. 04. 1945, a tjekom te noći i još nekoliko stotina osoba. Među preostalim zatočenicima pretpostavljalo se što će se i njima dogoditi pa se većina logoraša odlučila na - proboj."

Kako je proteklih desetak dana bilo ispunjeno putovanjima (od Jasenovca do "Dana Mirka Kovača" u Rovinju), jednom spoljnopolitičkom delatnošću (mislila sam da je dobro da o tome izvestim ponekog koga to interesuje, mada je sasvim jasno da nema "okruženja", već smo svi u svemu, ili ničeg nema i ništa ne razumemo), ostao mi je dug prema veoma važnom tekstu Anje Suše objavljenom u ovim novinama 3-4. oktobra pod naslovom "Masakr Bitefa počeo je smrću Jovana Ćirilova" sa fotografijom takođe upečatljivom - Kokan Mladenović, Jovan Ćirilov i Anja Suša, konferencija za štampu na nekom od prethodnih Bitefa.

Uprkos radu interesa, i interesnih grupa, partija, ideologija i politika na daljoj fragmentaciji "terena", na "segmentiranju", čini se da se godovi skorašnje istorije postepeno slažu, krugovi zatvaraju, sa istovremenim tenzijama unutar zemalja "Zapadnog Balkana", što se odražava na njihove međusobne odnose, kao i da sve više izranjaju poređenja između stvarnosti i prošlosti, to jeste pitanja kakvoće i kapacitiranosti država novih u odnosu na Jugoslaviju. Da bi se izbegli mogući nesporazumi, kao i projekcije uverenja ili "zajednica sećanja", država Jugoslavija je država Jugoslavija, kao Austrougarska, na primer, kada već mnogi to "vole vruće".

Reditelj Kokan Mladenović saslušavan je 15. septembra u policiji po krivičnoj prijavi Zorana Đurišića, predsednika Nezavisnog "sindikata kulture i umetnosti". Sećate li se "Saveza bundi-pokret za Sibir"? Policija je saslušavala Mladenovića za javno objavljeni tekst dostupan Tužilaštvu. Čemu saslušanje za javno objavljeni tekst? I bez saslušanja samim čitanjem javno objavljenog teksta uočljivo je da tekstom nije učinjeno nijedno krivično delo. Saslušanje nije bilo potrebno.

"Ja i moj 'idiot'", izložba fotografija Jovana Ćirilova koju nikad nismo napravili. U "Sobi 101" u CZKD dve su fotografije Jovana Ćirilova, jedna ispod druge. Na prvoj je on, na centralnoj stazi Novog groblja, u povratku iz posete Miri Trailović, jesen je i žuti drvored, Jovan u crnom i sa kačketom ide niz stazu (zamolio je, kao i obično, nekoga da ga slika njegovim "idiotom"), a na drugoj je jesenja žuta staza bez Jovana, nikoga nema.

To je park u produžetku Kameničke, kod Ekonomskog fakulteta, između Gavrila Principa i Karađorđeve; ne znam da li se ime Picino produžilo i na park sa krstom iza autobuske stanice u kome su danas izbeglice, čije bi takvo imenovanje tačno bilo, kao što je precizna slika da su izbeglice u okolini Ekonomskog fakulteta, jer je izbegličko stanje (i kretanje) prava slika ekonomije, ili ekonomija sama, granice su danas granice novca, te je cela odbrana državnih i suverenih granica ponešto apsurdna, mada je te apsurde teško uvideti kada se to događa nama i "drugima"

Na godišnjicu Poplava 2014. u tekstu "Poplave - godinu dana kasnije" (Istinomer) stoji sledeće: "Nakon što su Srbiju u maju, a zatim i u septembru prošle godine pogodile katastrofalne poplave, za sanaciju štete u domaćinstvima izdvojena je suma od 4,7 milijardi dinara, a materijalnu pomoć je dobilo 19.780 domaćinstava, navodi se u izveštaju koji je Kancelarija za pomoć i obnovu poplavljenih područja uputila redakciji.

Pre izvesnog vremena na društvenim mrežama pojavila se fotografija iz Avganistana iz vremena, šezdesetih, kada je ova zemlja svoja bila. Na fotografiji je bio prizor iz jedne škole, nalikovala je na prizore iz Jugoslavije s početka pedesetih godina. Devojčice u keceljama, učiteljice u suknjama i bluzama, igralište, lopta.

Kako se vrućina ponovo zahuktava kao ilustracija govora Baraka Obame o neodloživosti borbe za očuvanje planete Zemlje koja je još uvek plava, pokušaću da raportiram kako je na temperaturi dnevnoj od šesnaest do osamnaest stepeni, a noćnoj trinaest, četrnaest na ostrvu Justero jedan sat, uključujući i trajekt, od grada Stokholma u Švedskoj.

Mladi ljudi danas imaju priliku da vide kako je izgledala propaganda za ratove devedesetih, kako se temperatura sprema i diže, to možda nabolje ilustruje izjava predsednika Tomislava Nikolića koji poredi dramatični i nasilni izgon premijera Aleksandra Vučića iz Srebrenice: "To je kao napad na svatove, Sarajevo 1991. Radilo se o srpskim svatovima." Tako se krug zatvorio kada je o "pogledu na svet" reč.