Boško Đokić

U teniskoj euforiji i basket zbivanja polako dolaze na scenu, prvenstveno sa mladim selekcijama. Dok pišem kolumnu ne znam rezultat finala Svetskog prvenstva za dečake do 19 godina u Letoniji, ali sam svim srcem uz pulene Dejana Mijatovića u meču sa Litvancima, u nadi da ćemo zlatom započeti leto... Zbivanja u branši, kao što lep običaj i nalaže, analiziraću od seniorske selekcije. Naime, prve sedmice priprema, očekivano, momci su se malo bavili treningom, tu i tamo lečili povrede, a ponajviše regulisali svoj status za narednu sezonu u timovima diljem Evrope.

U moru ne baš svetlih vesti, jedna je protekle nedelje, na Vidovdan, rastužila i ućutala srpsku košarkašku čaršiju. Naime, u 74. godini umro je Dragoljub Pljakić Pljaka, igrač beogradskog Radničkog, uspešan trener mnogih generacija, košarkaški sudija i delegat, jedan od pionira srpskog basketa.

Košarkaška sezona, barem na klupskom planu, okončana je desetom Basket klinikom u Beogradu, nizom korisnih predavanja (Dušan Ivković, Željko Obradović, Svetislav Pešić, Duško Vujošević...) i svečarskom predajom nagrada najuspešnijim trenerima u Srbiji. Lepo, iako pada u oči nekoliko stvari (ili ne pada?)... Prvo, barem deceniju ovo je najkvalitetniji evropski samit trenera, treba samo pročitati listu dosadašnjih gostiju.

Ostala košarkaška zbivanja, razumljivo, u senci su pokretanja reprezentativnih događanja, objavljivanjem spiska od 19 potencijalnih kandidata, od kojih će (ipak samo) 12 momaka predstavljati Srbiju na evropskom samitu u Litvaniji.

Kako su se završila takmičenja, basket zbivanja su se intenzivirala, što je pomalo kontradiktorno... Ili nije?

Ovosezonska košarkaška, klupska zbivanja na samom su kraju, ostaje još da Partizan i Hemofarm okončaju (ne znam za Željka Lukajića, ali mislim da svi ostali akteri, uključujući igrače, sudije, cenjeni publikum i funkcionere, jedva čekaju brzi kraj) OVO što se zove finale, pa da se razilazimo na barem četiri strane sveta...

Domaća košarkaška zbivanja ulaze u završnu fazu, ostalo je da se odigra još „samo“ finalna serija plej-ofa, prema očekivanju, jer je to realnost, između Partizana i Hemofarma. Što se regularnosti, ujednačenosti ekipa, pa i kvaliteta tiče - sve je proteklo kako valja, nadam se da će tako ostati do kraja. Mada, komšija Njofra mi nešto vrti glavom i gunđa sebi u bradu: nemoj ovi nešto opet da zagovnaju, vežbali su godinama!

Dobro, završio se i „obavezni“ deo (četrnaest kola) košarkaške Superlige Srbije, gde je, posle mnogo neizvesnosti i uz upotrebu digitrona napredne generacije, utvrđeno da u polufinalu (a samim tim i u NLB ligi naredne sezone) junačke snage odmeravaju Partizan-FMP i Hemofarm-Radnički iz Kragujevca. Uz čestitke, posebno klubu iz Železnika, povratniku u regionalno takmičenje, notiram i poredak ostalih: Crvena zvezda je peta, do nje valjevski Metalac, zatim OKK Beograd i Mega Vizura.

Evropska (klupska) košarkaška zbivanja su za nama, imali smo nedelju dana da kolektivno prigrabimo barem delić, česticu slave Željka Obradovića, trofejnog kouča Panatinaikosa, neko u medijima neko u kafani (retki samo pred umornom ženom, koja rutinski savija sarmu, a ubeđena je da se basket igra po širini), da razjasnimo „auditorijumu“ šta je on zapravo mislio kad je zaigrao sa dva pleja, jer bolje od njega znamo Njega, poznajemo ga „lično i personalno“, a biti osam puta prvi u Evropi jeste podvig, ali nije to baš...

Normalno, prošlonedeljna basket zbivanja počinjem klupskim prvenstvom Evrope, odnosno F-4 Evrolige u Barseloni, gde se atinski Panatinaikos, savladavši Makabi u finalu, dokopao šeste titule. U centru pažnje bio je, očekivano, kouč šampiona Željko Obradović, koji je osvajanjem svoje osme evropske krune samo potvrdio ono što je i zadrtim skepticima očigledno: Žoc je vidljivo najbolji trener Evrope! Uz čestitke, naglašavam da je ovim Obradović, za dvadeset godina karijere, po broju trofeja dostigao madridski Real, koji je za svojih osam trofeja imao bezmalo tri puta više vremena...

Svakako prva košarkaška tema protekle sedmice bila je završnica osam najboljih timova Jedinstvene juniorske lige u Vršcu. I ove godine odlični domaćin bio je Hemofarm, a to pravo stekao je osvajanjem prvog mesta posle 22 kola ligaškog takmičenja. Na kraju, dečaci iz Vršca, lakše i ubedljivije nego što se očekivalo, osvojili su naslov juniorskog prvaka Srbije.

Košarkaši Partizana nastavljaju da terorišu, prošle godine Evropu, ove „samo“ Balkan. U finalu desete sezone NLB lige rezultatom 77:74 savladali su u Ljubljani Olimpiju i tako domaćinu pokvarili (mogući) scenario o osvajanju prvog i desetog prstena, pa još u novoj, prelepoj dvorani u Stožicama. Ovako, crno-belima se piše peti, a srpskim klubovima osmi uzastopni trijumf.

Kažu mi solidno obavešteni da se ove kolumnice pomno čitaju u jednom delu baš prostranog Beograda, koji nije tako blizu Knez Mihailove ulice, da se desetak ljudi, pretežno muškog pola, traži ponedeljkom između redova, kao da su oni esencija basketa. Mislim da precenjuju i sebe i mene, treba se maksimalno opustiti (koliko puta udahneš, isto toliko puta izdahneš vazduh iz pluća), košarka je samo igra sa loptom, a ovo moj pokušaj da ukažem na neka zbivanja...

Od mog prošlog javljanja odigralo se trista košarkaških čuda, a najveće je bilo u petom kolu Superlige. Naime, Partizan je pobedio (čuj pobedio, „pocepao kao gej Plejboj“) Crvenu zvezdu u 204. derbiju sa rekordnih 118:77, demonstrirajući silu posle nekih traljavijih partija i poraza od pulena Miroslava Nikolića u Pioniru, tek toliko da se zna ko je tu šampion a ko „mali od palube“...

Kolumnu opet moram početi Evroligom, odnosno zadovoljstvom da smo gledali izvanredan basket. Sijena je i treći put za redom savladala Olimpijakos Dušana Ivkovića, maestralnom odbranom iz koje se napad sam iskreira, modernom igrom, gde su visoki igrači sposobni da preuzmu i sačuvaju protivničke bekove i obrnuto. Marko Jarić je, posle niza godina, ponovo u vrhunskoj formi, da dokaže da se košarka ne zaboravlja (naravno, prvo treba da znaš da igraš). Tridesetak dana do fajnal-fora biće dovoljno i za povratak maestralnog pleja Mekejleba, tako da italijanski tim ne ide u Barselonu (fajnal-for, od 6. do 8. maja) kao autsajder...