Branislav Božić

Samo dva dana nakon što je u Beogradu održan sastanak o brzoj pruzi Beograd - Budimpešta, koja bi po najnovijim planovima trebala da bude rekonstruisana za brzine do 200, a ne kako je prethodno najavljivano 160 kilometara na čas, ...

Dve vesti u jednom danu, jedna sa severa Evropa, a druga sa juga Srbije, "nekadašnje srpske Švajcarske", kad se pročitaju jedna za drugom dovoljno govore o tome šta čeka radnike u Srbije sledećih, valjda nekoliko desetina godina.

Dva koncepta naše obrazovne i inovativne budućnosti mogli smo čuti u poslednjih mesec dana.

Nedavni prizor iz Sokobanje, u kojoj gosti greju, a verovatno i malo leče svoje noge u "potoku" otpadne tople vode, navodi na razmišljanje koliko bi moglo energije i para da se izvuče iz geotermalnih izvora u Srbiji.

Kada smo pisali o vetro-biznisu, odnosno o pokušajima da se energija vetra "prevede" u profite tašna-mašna firmi iz poreskih rajeva, nismo naglasili da je po potencijalu to jedan od "najslabijih" obnovljivih izvora energije u Srbiji.

Dok je premijer Srbije priželjkivao dobru julsku kišu, ne bi li mu se ostvario san o najvećem porastu BDP-a u Evropi, u nedoba je železničarima i građanima serviran led u vidu plana ukidanja i demontiranja oko 800 kilometara pruga.

Da li u nedostatku tema, u vreme kad je zvezda upržila, a premijer još nije zgotovio svoju vladu, srpska železnica, odnosno ruski kredit od 800 miliona dolara za rekonstrukciju pruga dospeli su u žižu interesovanja.

Zemljište na kojem je izgrađeno najstarije naselje Novog Beograda uskoro će ući u planska stremljenja grada.

Tačno godinu dana nakon što je srpska skupština usvojila novi zakon o protivgradnoj zaštiti, čime je glavna nadležnost organizacije u ovom sektoru vraćena na Republički hidrometeorološki zavod (od 2011. to je radio MUP), veliki deo Srbije je dotukao led.

Dok nezapamćeno kišno proleće ove godine u Srbiji potvrđuje dugogodišnje projekcije hidrometeorologa da će naše područje ubuduće karakterisati veliki klimatski disbalansi, odnosno da će se smenjivati veoma kišne i čak poplavne godine sa sušnim periodima, srpsko podzemlje za to ne haje. Naime, čak i ukoliko se obistine ove katastrofične prognoze, dobra voda naša nasušna ostaće u dubini, a bogati izvori obične, mineralne ili tople vode i dalje će puniti novčanike onih koji su bili promućurni da brzo pokupuju punionice najboljih voda Srbije.

Srbija ne da nije odmakla u oblasti "zelene ekonomije" u odnosu na osamdesete godine prošlog veka, nego je, po svemu sudeći, u debelom zaostatku. U poređenju sa zemljama EU, pa čak i regiona, nismo im ni do kolena. Teško da se to može razumeti, a naročito za godine nakon 2000, kada su svim vlastima usta bila puna održivog razvoja, ekologije, štednje i novog zapošljavanja, a upravo u tim oblastima se ovaj svetski džinovski zamajac razvoja dokazao, i sve više se pokazuje kao jedan od retkih koji ima i dalju tendenciju rasta.

Famozni mini program rada nove Vučićeve vlade u deset tačaka nije izazvao mnogo reakcija. Par analitičara je samo napomenulo da se ne razlikuje mnogo od premijerovog ekspozea 2014. godine, koji je izneo u Skupštini, i da je i u njemu takođe težište na ekonomiji.

Taman smo pomislili da je vlast potpuno zaboravila na nameru da gradi kanal Morava - Vardar - Egej, o kojem se u vreme ministrovanja Milana Bačevića 2012. i 2013. godine (vodio je Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, a sada je ambasador u Kini) onoliko propagandisalo, kada nas je predsednik Tomislav Nikolić u poslednja tri meseca dva puta podsetio na "ogromnu važnost tog projekta".

Sudeći po stremljenjima srpske vrhuške, nije daleko dan kada će se ostvariti nešto što je u vreme komunizma proglašavano maglovitim ciljem - da nam država odumre. Kako drugačije tumačiti poruku premijera Srbije da je pogrešno ono što se nedavno dešavalo na budućem prostoru "Beograda na vodi" u delu Savamale, kada su u vampirsko vreme i dok još nisu prebrojani glasovi sa izbora, "fantomi" rušili "nelegalne" objekte. Odnosno, pogrešno je bilo samo doba dana.

Taman kada se ono malog preostalog radništva Srbije ponadalo da će imati slobodno „bojno“ polje da pokušaju da se izbore barem za ono što su izgubili prethodnih nekoliko godina, politički semafor im daje na znanje da će verovatno svi nazad - u pretkvalifikacije. I toliko meseci i godina unazad.